Za dostojanstveniji život
Roditeljima Ani i Dejanu i njihovoj deci, osmogodišnjoj Sari, 13-godišnjoj Dejani i teško bolesnom Marku (6), na taj način omogućili su koliko-toliko dostojanstveniji život, na čemu će im Vorkapići biti večno zahvalni.
Nema posla ni za lek
"Nemaština nas sve više pritiska i jedva preživljavamo. Nema posla, samim tim ni načina za zaradu za goli opstanak. Posebno zimi. Preko leta, suprug Dejan zaradi dnevnicu, ne birajući poslove. Zimi nikom njegove usluge nisu potrebne, a leto je daleko", rekla je zabrinuto majka Ana brišući gorke suze, gledajući u bolesnog sina. |
Podsećanja radi, ovoj nevoljnoj porodici tokom protekle godine pomagali su i plemeniti čitaoci "Vesti", velikim brojem Kordunaši, čiji su iseljenički i izbeglički putevi stigli do Australije, Kanade, Amerike i evropskih zemalja. Pre svega u troškovima Markovog lečenja, ali nažalost, ne i izlečenja. Markovo zdravstveno stanje nije se bitno popravilo, ali je pomoć koju su dobili od humanista širom sveta omogućila da Marku, ali i Sari i Dejani, tešku svakodnevicu učini podnošljivijom.
"Nije lako nositi se sa saznanjem da je Markova bolest trajna, neizlečiva i da je osuđen na lekove i bolnice. Jedino čega ima u izobilju jeste ljubav i nesebična posvećenost nas roditelja i sestara. Njegove nevolje samo to čini malo lakšim, ali bez pomoći dobrih ljudi, istina je da je teško nositi to breme. Zato nam je i pomoć humanitaraca Srbi za Srbe i više nego dobrodošla. Hvala svim članovima i učesnicima do neba što su mislili na nas. Činjenica je da mi bez tuđe pomoći ne možemo da sastavimo kraj sa krajem. Pre svega zbog toga što nismo zaposleni, a troškovi Markovog lečenja i školovanja Sare i Dejane sve su veći", rekla je majka Ana Vorkapić.
A njen sin Marko je i zimi i leti jednako bolestan. Roditelji iz sve snage pokušavaju da mu svakodnevicu učine bar malo lepšom, što je težak zadatak. Nedavno su ga vodili na specijalistički pregled u Dečju bolnicu u Zagrebu, gde su mu preporučili još jednu operaciju kuka kako bi mu umanjili bolove.
Ova zdravstvena ustanova, pri tom, za taj hirurški zahvat mora da dovede specijalistu iz Švajcarske, što bi na kraju iznosilo oko 2.000 evra. Kako će ih obezbediti, Vorkapići ni sami ne znaju, ali su odlučni da Marku ne uskrate taj nužni zahvat koji će mu, ako uspe, omogućiti da stane na vlastite noge.
O tome svi maštaju, a hoće li im se taj san ostvariti, znaju, ne zavisi samo od njih. Njima više ništa i ne preostaje nego da veruju u čuda poput onog koje su im plemeniti zemljaci iz dijaspore već jednom priredili.