Muke sirotice ublažene pred praznike

Nije prvi put da samoća postane nit koja na čudan način spoji osobe koje se ne poznaju i najverovatnije se nikada u životu neće upoznati. Primer za to je neobično prijateljstvo između siromašne starice Borke Dražević iz sela Drenova kod Takova, koja posle smrti brata i sestre živi u potpunoj samoći i "usamljene bake iz Liverpula" kod Sidneja, koja je već nekoliko puta do sada novcem pomogla porodici Dražević. Ranije, do smrti brata i sestre, Borka je živela teško, ali na takav njen život sada se navalila i samoća sa kojom starica nikako da se izbori.

Hvala dragoj Rajki!   Tokom posete baki Borki, uručili smo joj i novčani dar od 100 dolara i Rajke Tarlać iz Sidneja, kako bismo joj u ime ove dobročiniteljke bar malo ulepšali praznike. - Stvarno ne znam ni sama više šta da kažem, niti kako da se zahvalim toj dobroj ženi koja me ne zaboravlja. Hvala joj od srca na iskrenoj brizi i želji da mi malo olakša samoću. Neka zna da su moje misli sa njom i da joj želim mnogo sreće u životu - poručuje baka Borka.

"Dok mi je bila živa sestra, koja je nekoliko godina ležala nepokretna, bar sam imala sa kim da progovorim koju reč, a posebno u dugim zimskim noćima. Nekada smo plakale, nekada i smejale. Tako su tekli naši sirotinjski zemaljski dani. Ali, eto, sada sam toliko sama da na Svetog Nikolu, našu krsnu slavu, nisam imala sa kim da polomim slavski kolač. Sama sam upalila sveću, sama sam okadila kuću, zapalila kandilo, izgovorila molitvu i u molitvi pomenula moje najmilije, ali i one koji mi pomažu i sve to kroz suze. Kakav je to slavski kolač kada nemaš sa kim da ga polomiš? Jedina radost poslednjih meseci su mi posete reportera 'Vesti'. Ne samo zbog priloga iz dalekog sveta koji mi donose, a i te kako mi je potreban zbog skupih lekova, već zbog osećanja da, ipak, nisam potpuno zaboravljena", kroz suze pokušava Borka Dražević da objasni koliko joj teško pada samoća u udaljenom planinskom selu i u kući u koju niko ne ulazi.

Time što je na čudan način povezao dve usamljene starice - jedne iz Srbije i druge iz Australije, Humanitarni most je još jednom pokazao smisao postojanja i rada, a Borka Dražević, jedini potomak narodnog heroja Dragomira Draževića, ne krije zadovoljstvo stečenim prijateljstvima posredstvom "Vesti".

"Da niste pisali o našoj sirotinji, nikada niko ne bi čuo za mene, mog pokojnog brata Jovana i sestru Čedinu, koji su, kao i ja, bili zahvalni svima koji su nam pomagali i koji mi još pomažu. Ovom prilikom, naravno, šaljem najlepše pozdrave 'usamljenoj baki iz Liverpula' kojoj, eto, ni ime ne znam, a žarko bih volela. Da je bar u molitvi spomenem. Neka joj Bog podari sve najbolje u životu, a pre svega dobro zdravlje. Često pomislim kako bi bilo dobro da mi je taj Liverpul bliže, pa da sa tom dobrom usamljenom staricom podelim samoću koja me muči... Ovo je, takođe, prilika da se zahvalim svima drugima znanim i neznanim, koji su nam nesebično pomagali svih ovih godina!, ističe Borka Dražević.