Staro selo Sirogojno među 25 najboljih muzeja u Evropi

Nagrada se dodeljuje muzejima koji su razvili nove pristupe muzeologiji za privlačenje publike u muzejima jedinstvenim ambijentom, kreativnim pristupom edukaciji i društvenoj odgovornosti i maštovitošću pristupa. Nagrada je do sada dodeljena mnogim slavnim muzejima, među kojima su Gugenhajm u Bilbaou, Muzej "Alberta" i "Viktorije" u Londonu kao i veliki evropski muzeji na otvorenom - Arnem u Holandiji, Bimiš u Engleskoj, Muzej sela u Bukureštu...

INSTITUCIJA I ŠUND

Nakon prošlogodišnjeg priznanja Evropske nagrade za kulturno nasleđe dobijenog za za projekat „Kuće Zlatibora od 19. veka do danas" ovo je još jedna potvrda da se u ovoj jedinstvenoj muzejskoj postavci koja je osnovana pre 33 godine zaista vredno radi.

- "Kuće Zlatibora od 19. veka do danas" je bio prvi projekat iz Srbije koji je ikada dobio takvo priznanje. Nagrada za koju smo nominovani se tiče rada celog muzeja, a ne samo jednog projekta. Zahvaljujući pomenutoj nagradi shvatili smo od koga smo sve bili bolji što nam je pomoglo da popravimo popriličan nedostatak samopouzdanja. Ipak možemo da se poredimo sa ostatkom sveta - kaže dr Nikola Krstović, viši kustos Muzeja na otvorenom Staro selo u zlatiborskom selu Sirogojno.

Naš sagovornik ističe da je za nominaciju potrebno proći kroz vrlo komplikovanu proceduru da bi se uopšte stiglo do faze razmatranja od strane Evropskog muzejskog foruma. Popunjava se vrlo zahtevan formular na oko 50 stranica, a onda se šalje i propratni materijal da bi se ilustrovao rad u poslednje tri godine i pokazalo zašto se taj rad u poslednje tri godine razlikuje od prethodnih 36 meseci.

- Možda naša produkcija nije po evropskim standardima, ali u evropskim žirijima sede ljudi koji su pravi profesionalci i oni znaju da ocene ideju, zalaganje i trud bez obzira odakle dolaze. Treba imati i sreće da se dobije ovako laskavo priznanje. "Kuće Zlatibora" pokrenule su mnoge Zlatiborce da na drugačijim očima gledaju mesto u kome žive, a ne samo naš muzej, pa smo dobili i besplatnu Garminovu aplikaciju pod nazivom Znamenite kuće Zlatibora", jedinu te vrste u Srbiji. Završavamo vodič kroz muzej koji će biti pun ozbiljnih tekstova i informacija, ali će dizajn i naslovi izgledati kao najgora žuta štampa. Želja nam je da vidimo kako će ljudi reagovati na nemoguć spoj atmosfere šunda i institucije koja oličava neku vrstu nacionalnog ponosa - objašnjava Krstović.

Specijalna nagrada Muzej u Prijepolju je prošle godine nominovan za Evropski muzej godine. Ušao je u najuži izbor, ali tu nagradu nije dobio. Dodeljena mu je jedna od tri specijalne nagrade i to za projekte koji afirmišu multikulturalnost, što je do sada najznačajnije muzeološko priznanje našoj zemlji.   Vajat i kačara Staro selo Sirogojno je muzej na otvorenom na površini od 15 hektara, udaljen 24 km od Zlatibora, koji je 1979. godine osnovao Jugoslovenski republički Institut za zaštitu spomenika kulture. Muzej prikazuje tipično zlatiborsko domaćinstvo iz 19. veka. Staro selo Sirogojno obuhvata oko 40 drvenih kuća, koje su ovde donete iz okolnih sela Zlatibora, a koje predstavljaju autentičnu arhitekturu i tradicionalni način života planinskog dinarskog područja i jugozapadne Srbije druge polovine 19. veka. Selo ima vajate, gde su spavali mladi bračni parovi, ambar, pekaru, staju, kačaru, mlekaru, kovačnicu, kazandžijsku radionicu, pčelinjak, grnčarsku radionicu, šupu za sušenje šljiva, krčmu...

OŽIVLJENA ISTORIJA
U vremenu nemaštine i izgubljenih vrednosti kada se u kulturu vrlo malo ulaže i kada se ona nalazi na repu mnogih događanja i sama nominacija za evropsku nagradu je svojevrstan kulturni događaj.

- I nominacija je neka vrsta nagrade. Ovih 25 nominovanih muzeja će se naći u interesantno dizajniranoj publikaciji koja će biti svojevrsna preporuka koje muzeje bi trebalo posetiti. Mi smo možda najbliži nagradi Stileto za smelost i odvažnost u provokaciji određenih društvenih kodova. Nominacija nam može pomoći i u Ministarstvu kulture kada budemo pregovarali oko sredstava ili kada budemo tražili sponzorstvo ili, ne daj bože, donatorstvo. Možda će nam pomoći da lakše dođemo do sredstava za neki budući projekat - nada se Krstović.

- Nama kultura, stvaralaštvo, nauka i istorija nisu mnogo potrebni, a volimo da mislimo kako smo istorijski narod sa nekakvom spektakularnom istorijskom ulogom koja seže do iskona. Muzeji su možda najodgovornije javne službe koje su kontrateža našim lažima, ideologijama, predrasudama, malograđanštini i tabuima. Zaposleni u muzejima treba da ožive muzeje tako što će ljude pitati šta ih zanima u svetu i vremenu u kojem žive i kakve to ima veze sa prošlošću. Ne možemo čekati da nam u muzeje uđe nekoliko posetilaca godišnje, moramo da razgovaramo sa ljudima na svakom mestu da bi postali naši posetioci. Za samo sedam meseci, od aprila do oktobra, u našem muzeju je bilo oko 45.000 posetilaca sa kupljenim kartama.

Izložba o švaleraciji - Prirodan nastavak projekta kuća je bila izložba Zlatiborac na određeno vreme, u kojoj smo se bavili divljom gradnjom na Zlatiboru i ludilom apartmanske groznice. Pomenuo bih i druge fenomene na koje smo ukazali kroz izložbe Čauš, Ljubavna švrljanja - švaleracija, Mi + Vi = Magija, Crkve i manastiri zlatiborskog kraja, Biljke - lek i hrana i Moje tajno blago - Vašar baštine - navodi Krstović. Drvene kašike U Starom selu Sirogojnu mogu se drvenim kašikama probati kajmak, sir, pršut, raženi crni hleb, heljdina pita, krompir ispod crepulje... Mogu se videti stari zanati, kako nastaju ručni radovi, kupiti čuveni sirogojno džemperi, predmeti od drveta, slatko od malina, kupina, borovnice...