Najveća naučna otkrića u 2013.

Sa druge strane, na isključivo naučnom frontu, istraživači su napravili popriličan broj intrigantnih otkrića u 2013. godini, a ovo su neka od njih:

1. U svemiru je poprilična gužva

"Kupujte zemlju pošto je više ne proizvode“, bio je čuveni savet Marka Tvena investitorima. Međutim, on nikada nije čuo za egzoplanete. Istraživači sa Calltech univerziteta procenjuju da barem 100 milijardi ovakvih svetova orbitira oko zvezda u našoj galaksiji. Naravno, nisu sve ove planete mesta na kojima biste voleli da provedete ostatak vašeg života.

Pročitajte još: Otkriven Zemljin "pakleni blizanac"

NASA je u novembru procenila da jedna od 5 zvezda možda ima planete slične Zemlji koje orbitiraju u njihovim "naseljivim zonama" – zonama koje bi mogle da budu pogodne za površinske okeane.

2. Klonirana je ljudska embrionska matična ćelija

Nakon skoro cele decenije lažnih početaka, istraživača sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu najavili su da su uspeli da kloniraju ljudski embrion i da potom iz njega izvade matične ćelije.

Pročitajte još: Hoće li veštački čovek biti normalno dete ili monstrum?

Oni su takođe uspeli da uzgoje ove ćelije u specijalizovane ćelije kože i srca. Ovo je prvi korak koji ih može učiniti korisnim u transplatativnoj medicini. Ključ uspeha tima leži u činjenici da su ovo uspeli dodavanjem kofeina u proces kloniranja.

3. Vojadžer je stigao do ivice solarnog vetra

Jedno od najvećih obaveštenja godine došlo je u vezi sa nečim što se desilo prošle godine – NASA je izjavila da je svemirska letelica Vojadžer ušla u međuzvezdani prostor.

Pročitajte još: Otkriven neistraženi deo svemira: "Magnetni autoput"

"U pitanju je neverovatan događaj. Poslali smo objekat koji su napravili ljudi u međuzvezdani prostor", izjavio je vođa istraživanja sa Univerziteta Ajova, Donald Gurnet.

NASA se već duže vremena nada objavi da je svemirski brod, lansiran 1977. godine, prešao granice solarnog vetra.

4. Jezero na Marsu izgleda gostoljubivo za drevni život

Pročitajte još: Jezero na Marsu je dokaz života?

Nasin rover Kjuriositi nastavio je svojim istorijskim putem otkrivajući nestalo jezero na Marsu koje je moglo da podržava život pre više od 3 milijarde godina.

5. Ljudska evolucija daleko komplikovanija nego pto se mislilo

Grupa međunarodnih antropologa uspela je da dekodira dosad najstariji ljudski DNK koji potiče sa 400.000 godina stare butne kosti, pronađene u permafrostu (trajno smrznutom tlu), u jednoj pećini u Španiji.

Pročitajte još: Sve što znamo o evoluciji netačno?

Ovim dostignućem je prošireno znanje o ljudskoj genetici za oko 300.000 godina, navode naučnici, dodajući da je odiseja ljudske evolucije bila daleko komplikovanija nego što se mislilo.

Kost je otkrivena na arheološkom nalazištu Atapuerka, na severu Španije, na mestu Sima de los Huesos (Jama sa kostima) za koje se pretpostavlja da je bilo groblje.

"Sada možemo da proučavamo DNK ljudskih predaka koji su stari stotinama hiljada godina", kazao je Svante Pabo, direktor Instituta Maks Plank za evolutivnu antropologiju u Lajpcigu, u Nemačkoj i jedan od autora studije objavljene u časopisu "Nature".