Kako nastaju saobraćajne gužve?

Američko Ministarstvo saobraćaja analiziralo je kako nastaju saobraćajne gužve u toj zemlji. Rezultati istraživanja, koje je objavio sajt ''Autoguide'', pokazuju da je oko 40 odsto zastoja na putevima izazvano takozvanim "uskim grlima". To su najčešće mesta gde se kolovoz sužava ili deonice koje su projektovane za manji broj vozila u odnosu na količinu automobila koja saobraća u realnim uslovima.

Drugi najčešći uzrok zastoja su saobraćajne nesreće i kvarovi automobila na putu, koji zatim dovode do zakrčenja. Studija pokazuje da su ovi razlozi odgovorni za otprilike 25% svih saobracajnih gužvi.

Nepovoljni vremenski uslovi (sneg, jaka kiša, magla) su treći najveći pojedinačni uzrok saobraćajnih gužvi i izazivaju 15 odsto zastoja na putevima. Približno 10 odsto svih gužvi nastaje zbog radova na putnoj mreži, bilo da je u pitanju izgradnja, redovno održavanje ili vanredne popravke.

Vozači često imaju utisak da se gužve na pojedinim mestima u gradu stvaraju zbog loše projektovane semaforske signalizacije. Američka studija daje im za pravo, s obzirom da u poslednju grupu faktora, koji utiču na preostalih 10% zastoja, između ostalog spada loše isplanirana semaforska signalizacija.

Pored nje, kao šesti faktor, tu su i vanredni događaji, kao što je održavanje sportskih, kulturnih i sličnih manifestacija koje dovode do pojačanog saobraćaja a samim tim i do gužvi.

Zastoji u saobraćaju u savremenom svetu u kome neprestano raste broj automobila su neminovni. Kada se zateknemo u saobraćajnoj gužvi bitno je da prihvatimo činjenicu da na nju ne možemo da utičemo i da ostanemo smireni.

Posle raščišćavanja gužve, ma koliko nam se žurilo, potrebno je obuzdati želju za jurnjavom, jer na taj način nećemo nadoknaditi vreme izgubljeno u koloni, već samo možemo dovesti sebe i druge vozače u opasnost.