I deca žrtve krize

Ravnodušnost društva prema tuđoj muci: Borba za goli život od malih nogu

Uzroke šokantnih tragedija nedužnih stručnjaci vide u krizi koja je donela bedu i nemaštinu i nemilosrdnim poslodavcima zbog kojih je porodica sve ređe na okupu.
Dokaz da roditelji mnogo manje brinu o mališanima je i sumorna statistika koja govori da je u 2013. godini više od 100.00 dece pozvalo SOS dečji telefon, dok evidencija socijalne službe u Beogradu pokazuje da je više od 2.000 zanemarene ili dece u riziku od zanemarivanja.

Rukovodilac Nacionalne dečje linije, Željka Burgund ističe da deca sve više ostaju sama kod kuće.

- Stiče se utisak da roditelji i kad su sa njima nisu sa njima, odnosno da su suviše

Loša primena

Srbija od 2005. ima Porodični zakon u kojem se navodi da dete ima pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih, da ga ne smeju podvrgavati ponižavajućim postupcima i kaznama i moraju ga štititi od takvih postupaka drugih. Ne smeju dete predškolskog uzrasta ostavljati bez nadzora, a mogu da ga privremeno povere onom ko ispunjava uslove za staratelja. Pravni stručnjaci smatraju da je zakon dobar, ali se sankcije ne primenjuju dovoljno.

iscrpljeni. I negde se prepoznaje ta trka za egzistencijom, za surovim poslovnim standardima koji se postavljaju, sa radnim vremenom koje je nedefinisano i nekada traje i više od 10 sati - kaže Burgund.

Ekonomska kriza koja sa sobom nosi i društvenu i krizu morala, i prema rečima socijalnog psihologa Žarka Trebješanina, neumitno pogađa porodicu.

- U ovakvim okolnostima se porodica gotovo raspada. Ljudi gledaju samo kako da prežive, a u jurnjavi za egzistencijom deca su u poslednjem planu. Takav odnos je posledica ovog nenormalnog života - kaže on.

Trebješanin ukazuje da su dve gotovo istovremene tragedije dece velika opomena za ono što se u Srbiji događa tokom čitave godine.

- Normalno je da su ova stradanja zanemarene dece uznemirila naciju, ali panika ne pomaže već država mora da reaguje hladne glave na osnovu statistike i

Trećina dece zanemarena

Približno trećina dece ima osećaj zanemarenosti, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje beogradskog Incest trauma centra. Deca kažu da se psihičko nasilje svodi na vikanje ili vređanje, a fizičko uglavnom na šamar ili udarac po zadnjici, mada je oko tri odsto njih priznalo da su bili prebijani pesnicama, tupim predmetima, davljeni. U 8,1 odsto slučajeva mališani su izjavljivali da im roditelji govore da žele da su mrtvi ili da se nikad nisu ni rodili, a u 2,1 odsto su im pretili nožem ili pištoljem.

detaljne analize ove pojave - naveo je Trebješanin, ukazujući da bi centri za socijalni rad morali dobro da sagledaju stanje i deluju.

Da rešavanje problema zanemarivanja dece moraju da reše zajedno sa egzistencijalnim pitanjima svih građana, svesni su i predstavnici države. Poslanik Dušan Milisavljević iz Skupštinskog odbora za zdravlje i porodicu ukazuje da država mora da shvati neophodnost jačanja srpske porodice.

- Mora se omogućiti bolje zapošljavanje roditelja, a država mora da im pruži bolju zdravstvenu zaštitu za decu i mogućnost da ta deca dođu do vrtića. To danas nije slučaj i zato mnogi roditelji zaključavaju decu u stanovima, jer ne mogu da dođu do vrtića i da plate vrtić. Postali smo surovo društvo - objašnjava Milisavljević.
Kriminolog Zlatko Nikolić ukazuje da ne može samo zakon da reši to "što neko podiže ruku na svoje dete".

- Kada neko krši biološko materinskom agresijom, sa njim nešto nije u redu. Sankcije za nepostojeći roditeljski osećaj ne rešavaju problem već samo čine da se pred društvom zadovoljila pravda - zaključio je Nikolić u izjavi za "Vesti".

Iz porodičnog u vršnjačko nasilje

Očajni roditelji, zanemarena deca komplikuju porodičnu situaciju koja se odražava i na socijalni život mališana. Zanemarivanje i zlostavljanje dece u kući se preliva na ponašanje u školi, pa takvo dete ispoljava agresiju prema vršnjacima.

U Nišu se 14-godišnjak ubio zato što su ga skoro dve godine psihički i fizički maltretirali vršnjaci, dok su profesora matematike u Novom Sadu bez ikakvog razloga brutalno prebili 14-godišnjaci. Statistika govori da je 65 odsto đaka na teritoriji Srbije bilo bar jednom u životu izloženo nekom obliku agresivnog ponašanja.

Erozija društva i odnosi u porodici se neumitno odražavaju na život deteta, a Žarko Trebješanin ukazuje i na sve češću pojavu neklasičnih srpskih porodica.

- Podaci govore da je 300.000 samohranih majki u Srbiji koje same odgajaju decu, jer otac ili nije ili je retko prisutan. Ima i dece koja žive samo sa ocem, ali su sve češće i vanbračne zajednice gde takođe ima prostora za nesigurnost majke koja taj osećaj prenosi na decu - objašnjava Trebješanin.

Osim zlostavljanja vršnjaka, srednjoškolci sve češće maltretiraju profesore, a neretki su i slučajevi agresije i lomljenja školskog inventara. Zanimljivo je da vinovnici ovakvih nemilih scena sebe snimaju mobilnim telefonom i dokaze raznih oblika nasilništva postavljaju na društvene mreže.

- Urušen je sistem vrednosti i sve okrenuto naopačke od uzora mladima do toga da školovanje više uopšte nije na ceni. Odnosno da treba sa što manje rada zaraditi što više, a to se može samo prljavim poslovima - objašnjava ovaj socijalni psiholog.