Kosovu država, a Dačiću Nobel

Zaključak ministara EU o startu pregovora premijer Srbije Ivica Dačić je ocenio kao "istorijski događaj za Srbiju koji su čekale mnoge generacije".

Nezadovoljna Priština Na odluku ministara uticao je izveštaj visoke predstavnice Ketrin Ešton koja je u impresivne rezultate pregovora uvrstila i dogovor o ukidanju srpskih sudova i kancelarija tužilaštava na Kosovu i o integraciji osoblja u kosovsko pravosuđe. Izveštaj Eštonove je, prema pisanju kosovskih medija, šokirao zvaničnu Prištinu, jer je ona u njega uključila neistine da bi Srbija po svaku cenu dobila datum. Na to je medijima ukazao neimenovani zvaničnik kosovskih vlasti koji je izveštaj nazvao bacanjem prašine u oči. Mediji u Prištini konstatuju i da Kosovo nije dobilo nikakvu "nagradu".

- Ponosan sam što je ova vlada uspela da ostvari taj istorijski cilj. Ovo je kraj jednog teškog početka - rekao je Dačić kome se, kao i Tačiju, kako to prenose neki mediji, čak smeši i Nobelova nagrada za mir. Navodno za njih već nedeljama lobira američki kongresmen Eliot Engel iz Njujorka, jedan je od najvatrenijih članova albanskog kokusa. Njegov naum je, kažu, da dovede Dačića i Tačija na uručenje nagrade kao premijere suverenih država, čime bi se "ozvaničilo" i priznanje Kosova.

U Beogradu se slavi odluka Brisela, a ono što zvaničnici predstavljaju velikim uspehom je zamena odrednice "puna" normalizacija odnosa Beograda sa Prištinom koju su tražile Nemačka i Velika Britanija navodno nešto blažom "sveobuhvatna".

Pobedom se smatra i to što se pitanje Kosova i Metohije neće naći u svim pregovaračkim poglavljima, kako su te dve najjače članice EU tražile, već samo u poglavlju 35. Međutim, dodata je odrednica "u ranoj fazi pregovora" i navedeno da će Kosovo moći da se uključi i u druga poglavlja "u valjano opravdanim slučajevima".

Činjenica da su ušli elementi iz britansko-nemačkog non pejpera će, prema mišljenju profesora Fakulteta političkih nauka Predraga Simića pregovore učitniti vrlo neizvesnim.
 

Merkelova potvrdila Nemačka kancelarka Angela Merkel je podsetila da se pre određivanja datuma Srbiji zahtevao vidan napredak u ostvarivanju briselskog sporazuma Beograda i Prištine. - Sada to možemo da potvrdimo - rekla je kancelarka i dodala da prva pristupna konferencija sa Srbijom može da započne u januaru.

- To su četiri zahteva i to je sveobuhvatni sporazum kao uzajamno priznanje Srbije i Kosova. Dakle, biće reči o statusu - rekao je za "Vesti" Simić i istakao da će se Kosovo nalaziti u gotovo svim poglavljima.

On je dodao da je izveštaj Eštonove bio očekivano pozitivan, a premijer Dačić može sebi da čestita, "jer je uspeo tamo gde Zoran Đinđić nije".

Srbija, kako ukazuje analitičar Dušan Janjić, ima još dosta posla na pregovaračkoj platformi sa EU, pa iako to niko u Srbiji ne želi, datum početka pregovora mogao da bude pomeren za 2. mart.

- Nemamo strategiju za Kosovo u okviru pregovaračke platforme sa EU, naši funkcioneri izgleda ne razumeju da su pregovori Dačić-Tači, o normalizaciji odnosa sa Prištinom u Briselu samo deo problema vezanih za Kosovo i njihovu primenu kroz pregovaračka poglavlja - kaže za "Vesti" Janjić. On takođe ukazuje da će se Kosovo naći još u četiri do pet poglavlja. Dodaje da je srpska vlada je upala u zamku kratkih rokova i loše pripreme i da još nema ni pregovaračku platformu o Kosovu koju treba da usaglasi sa EU u okviru pridruživanja Srbije ovoj zajednici.

Bivši ministar za KiM i poslanik DSS-a Slobodan Samardžić smatra da je Srbija ušla u pregovore "za koje se ne zna kuda idu".

- EU je u tako dubokoj ekonomskoj i finansijskoj krizi da ne može da plaća troškove za proširenje - ocenio je za "Vesti" Samardžić koji smatra da će Brisel smanjivati pomoć Srbiji iz svojih pretpristupnih fondova i da Srbija treba da se okrene Rusiji i Kini.