Mesto gde je Lim najplići
Tu, na karavanskom putu, gde se Lim na najplićem mestu "brodio" i mogao pregaziti, prelaz je, kaže predanje, čuvao neki hrabar čovek, brodar.
Mesto je bilo povoljno za trgovinu, pa se razvilo u naselje za koje se govorilo: to je brodarevo, pa je odatle potekao naziv Brodarevo. Prvi put se pominje u pisanim izvorima 1281. u ugovoru o gradnji manastira Davidovica.
Gradio ga je župan Dimitrije, unuk osnivača srpske države Stefana Nemanja i brat svetog Save, koji je u monaštvu dobio ime David, pa je odatle došlo ime manastira. Župan je za svoju zadužbinu odabrao bajkoviti krajolik na obroncima Jadovnika, gde dva planinska potoka grade reku koja se sliva u Lim.
U ugovoru koji je avgusta 1281. sklopio sa Dubrovčaninom Desinom de Risa i njegovim sinom Blažom stajalo je da se "za sumu od 150 solida ima izgraditi crkva u roku od godinu dana". Tako je i bilo, a manastir, posvećen Svetom Bogojavljenju, ostao je biser graditeljstva stare Raške. Od 1463. godine Brodarevo se našlo u rukama Turaka, a od 17. veka bilo je sedište Vraneške nahije. Zapovednik mesta Čauš paša je 1706. u njemu podigao džamiju kao svoju zadužbinu. Turci su se ovde zadržali sve do Prvog balkanskog rata 1912. godine.
Manastir za sve vereBrodarevo je bilo središte srpske srednjovekovne duhovnosti. U njegovom kraju se nalazio manastir Mili, koji se prvi put pominje 1413. kao karavanska stanica, kao i manastir Zastup, koji je nekada bio zastupnik Pećke patrijašije, dok su se u Kumanici nalazile mošti svetog Grigorija, arhiepiskopa iz loze Nemanjića. Kumanica je jedan od malo manastira u svetu koji okupljaju pripadnike različitih vera. Oni dolaze svake godine 26. jula, na dan Svetog arhanđela Mihaila, kome je manastir posvećen, jer se veruje da ovaj svetac u Kumanici čini čuda - slepi da progledaju, gluvi da pročuju, hromi prohodaju, a nerotkinje da rađaju. |