Ubistvom prete, ali iz fotelje

Ivan Cvijović iz beogradske policije zadužen je za istragu slučajeva u kojima se putem mejlova ili telefona preti ne samo vrhu države, već i ostalim građanima.
 

Osuđeni zbog Fejsbuka Beogradska policija radila je slučaj novinarke Brankice Stanković, kojoj su zbog emisija Insajder upućivane pretnje na stadionu i putem Fejsbuka. - Vođeni su postupci protiv osoba koji su na društenim mrežama pretili organizatorima Parade ponosa. Procena organizatora bila je da se osećaju ugroženo, pa je vođena istraga, a uhapšeno je nekoliko osoba na teritoriji cele Srbije koji su osuđeni - kaže Cvijović.

- Upućivanje pretnji i ugrožavanje sigurnosti državnih funkcionera regulisano je zakonom, a pod tim se podrazumevaju i pretnje upućene ne samo političarima, već i osobama iz pravosuđa i novinarima. Ono što je najbitnije jeste lični osećaj oštećenog. Ako se on ne oseća ugrožen pretnjama, onda mi ne možemo da preduzmemo ništa - objašnjava Cvijović.

Pošto su u pomenutom slučaj Dačić i Vučić izjavili da se ne osećaju ugroženi pretnjama koje su dobili, policija nije nastavila istragu. Pretnje koje građani Srbije upućuju jedni drugima takođe su postale gotovo svakodnevne.

- Obično se preti putem mejlova, Fejsbuka i SMS poruka. Naš savet je ukoliko dobijate pretnje, da se obratite policiji, ali i operaterima. Ako vi imate obavezu da plaćate račune moblinim operaterima, onda i oni imaju obavezu da vas zaštite. Operater upozorava osobu koja preti da prestane sa tim, a ukoliko to ne učini, onda se taj broj isključi - dodaje Cvijović.
 

Sama sebi slala poruke Jedan od najneobičnijih slučajeva je devojka kojoj su stizale pretnje na mobilni telefon, pa su prijavljene policiji. Na kraju je utvrđeno da je sama sebi slala preteće poruke. Ova devojka je tek završila srednju školu i bila je trudna. Policija i dalje ne zna zašto je to radila, najverovatnije da bi skrenula na sebe pažnju porodice i partnera. Onda je svom momku i porodici rekla da ju je neko presreo kolima i pretio oružjem.

Kada su međutim pretnje učestale i traju duže vreme, najbolje je obratiti se policiji. Da bi policija obavila istragu potrebno je u sudu dati izjavu da se osoba kojoj je prećeno oseća ugroženo, a ukoliko izjavi da se ne oseća, onda se samo podnosi izveštaj tužilaštvu.

- Sve zavisi od intenziteta pretnji. Ukoliko traju mesec dana, naravno da ćemo to istražiti. Bitno je i šta piše u porukama, mejlovima, ko je osoba koja preti, pa se pravi procena ugroženosti, odnosno da li osoba koja preti zaista i može da ostvari pretnju - objašnjava Cvijović.

Najčešći razlozi ovih pretnji su novac, neisplaćeni dugovi, upozorenja, preljube, prekidi veza i ljubomora.
- Kada se prijavi slučaj obavlja se bezbednosna procena osobe koja preti, pa vidimo da li ima svedoka, gde živi, sa kim se druži, proverava se da li je prekršajno ili krivično odgovarao. Ako jeste, to može da bude ozbiljno - kaže Cvijović.

Ukoliko neko preti, a nikad nije krivično odgovarao, ne poseduje oružje, onda se verovatno da su te pretnje "prazne". Međutim, ukoliko je reč o osobi koja ima dosije ili poseduje oružje, onda se one uzimaju ozbiljno.

- Treba znati i da je uznemiravanje i kada nekome po 10-15 puta u toku dana šaljete ljubavne poruke, pa ta osoba može da vas prijavi, jer time ometate nečiji život - zaključuje Cvijović.