GMO kukuruz stiže u Evropu?

Na osnovu plana koji je podržala Evropska komisija, Evropska unija bi mogla do kraja godine da dozvoli uzgoj genetski modifikovanog kukuruza 1507. Ako se s time složi većina zemalja Unije, biće to prvi zakon koji dozvoljava setvu genetski modifikovanog semena na njenoj teritoriji.
 

I Srbija mora da prihvati zakone EU Izvesno je da će Srbija i druge zemlje, koje teže članstvu u Evropskoj uniji, morati da prihvate i njene zakone. Kada je reč o mogućem novom zakonu o genetski modifikovanim usevima u Uniji, Srbija će, kao i ostale članice Unije, moći sama da odluči da li da dozvoli genetski modifikovane useve na svojoj teritoriji.

Kukuruz 1507 proizvod je jedne od vodećih svetskih kompanija za genetski modifikovane organizme. Naučnici i ekolozi upozoravaju na štetnost takvih proizvoda za zdravlje ljudi i životinja, kao i na nedostatke evropskih zakona o bezbednosti hrane.

Američka kompanija "Pionir Dupont", čiji je on proizvod, kaže da je otporan na insekte, vlagu, sušu. Istovremeno, ekolozi upozoravaju da su genetski modifikovani usevi zapravo pesticidi, koji truju druge biljke.

"Nigde u svetu se ne rade testiranja na tri, pet, ni 10 godina, jer su skupa. Ne znamo kako se upravlja genima biljaka. Evropska agencija za bezbednost hrane mora da uvede odgovarajuće testove i obezbedi novac za njih", poručuje iz kalcelarije "Grinpisa" pri Evropskoj uniji Marko Kontiero.

Prema prvim reagovanjima, Španija i Velika Britanija su spremne da seju kukuruz 1507, dok njega neće biti u Francuskoj, Austriji, Poljskoj. U prilog njihovom odbijanju, ide upozorenje naučnika o posledicama upotrebe genetski modifikovanih plodova.

Britanski genetičar sa Kraljevskog koledža u Londonu Majkl Antoniu rekao je za RTS da genetski inženjering nije bezbedan po zdravlje ljudi i životinja.

"Sve je više naučnih dokaza da genetski modifikovana hrana izaziva tumore na jetri, bubrezima, organima za varenje, poremećaj imunog sistema. Genetski modifikovani organizmi izazivaju DNK poremećaj na usevima, smanjuju im hranljivu vrednost, stvarajući nove otrove, alergije", objašnjava dr Antoniu.

Zagovarači genetski modifikovanih useva, kažu da konvencionalna poljoprivreda ne može da zadovolji potrebe rastuće svetske populacije. Sa time se genetičar Antnoiu ne slaže.