Sedam Švaba protiv zeca

U doba hroničara beogradskih kafana Branislava Nušića, a to znači pre više od 100 godina, postojale su na Paliluli dve kafane, i svaka se znala prema posebnoj, sopstvenoj znamenitosti. Jedna je bila Sedam Švaba i o njoj Nušić veli:

"Ta je kafana na uglu Vidinske i Hilendarske ulice, upravo prema kući staroga Jove Ilića. Na vratima je firma, na kojoj je naslikano sedam Švaba kako su hrabro atakirali na jednoga zeca!

Ilićeva deca, Dragutin, Milutin, Vojislav i Žarko do te kafane su činili svoj prvi probni let, kada su izletali iz očeva gnezda. Vojislav je i docnije uvek rado navraćao u tu kafanu i, kad god bi kome zakazivao sastanak, najradije bi to bilo kod Sedam Švaba. Mnogu i mnogu pesmu svoju Vojislav je napisao tu pred kafanom, pod malim, lisnatim bagremima.

Na drugoj strani ovoga trga, tamo gde Takovska ulica silazi ispod stare kasarne, nalazi se takođe vrlo stara beogradska kafana kojoj su i danas kao nekada najčešći gosti niži činovi iz kasarne. Ta kafanica nosi ime Kod krčmarice Mare i čuvena je bila u svoje vreme sa mnogih tuča koje su se tu dešavale između plahovitih Palilulaca i mladih kaplara.'

Od starih kafana po okolnim krajevima Beograda izdvaja Nušić i kafanu Dva tesača koja je postojala u današnjoj Deligradskoj ulici. "To je bila kafanica sva u zelenilu sa turskim osmanlucima punim zrela grožđa. Bila je kafana naših 'cimermana' zbog kojih i nosi ime Dva tesača. Razume se da je nedeljom najmilija zabava ovih Švaba bila kuglana. Ova je kafana bila svojina prvog tancmajstora u Beogradu, onda poznatog Tase, a koji je inače po zanimanju bio staklorezac." Tancmajstorima su se nazivali prvi javni učitelji modernog plesa i okretnih igara u Srbiji.
 

Porodični klub Jovan Ilić, srpski književnik, ministar pravde i državni savetnik, sa svoja četiri sina stvorio je od svog doma malo književno središte u kome su se okupljali najistaknutiji predstavnici književnog, umetničkog i pozorišnog sveta Srbije kao što su Stevan Sremac, Janko Veselinović, Antun Gustav Matoš, Toša Stanković i drugi, radi prijateljskog razgovora koji se često pretvarao u stručne i plodne rasprave kojima je unapređivana srpska kultura.