Nemački nazivi na srpskim dućanima

"U Novom Sadu, srpskome Parizu, Bagrjanošarna zora javlja blesk. Sa firmamenta na firme se spušta, oh, tu je fino, ajncig i grotesk. Primernim duhom, bez koristoljublja, iz čistog triba prosvešćenju svom, ukrašena je skoro svaka bolta, s ulfila štapci skoro svaki dom. Kiril i Metod, tisućletni sveci, Dositej, Rajić, raduju se svi. Duše im poju pesmu pokajanja: Ovako treba, falili smo mi! I Klio sišla da beleži verno, zapadnom duhu pružajući lek, kako je Srbin mudar, žertvonosan, niht ibertriben, prosvešten i mek. Prilaže narod, pozorište diže, Talija s' sprema u svoj novi hram. Oh, kako će joj milo biti mesto, misleći da je Beč il' Amsterdam. Žur'te se, dakle, k'o što ste počeli, oh, dični Srbi, skin'te srpski znak. Dobro bi bilo kad bi u friškoći i ime mog'o promeniti svak. Prosveta ide železom i parom, i grdan nosi za varvare bič, pa teško nama, oh sramote crne, kad spazi drevno srpsko ić i vić. Jedno je samo što se brinem ljuto, što neće da vas pojmi puki svet. Mušterije su jogunaste ptice, od vaših bolta okrenuće let."
(J. J. Zmaj u "Odi pri pogledu nemačkih firmi na srpskim dućanima")