Velikog praska nije bilo?!

Sama pomisao da je univerzum star 13,8 milijardi godina je sama po sebi fascinantna, međutim, istraživači sada smatraju da se univerzum prostire bezgranično u prošlost i da ne poseduje jednu jedinu tačku iz koje je sve poteklo, piše Dejli mejl.

Univerzum je bio gust U radu objavljenom u Žurnalu kosmologije i fizike astro-čestica, istraživači su otkrili dva moguća početka univerzuma koji su bazirani na različitim interpretacijama posledica dugine gravitacije. Jedan rezultat glasi da ukoliko pratimo vreme unazad, univerzum postaje gušći, približavajući se beskrajnoj gustini ali nikada do samog kraja. U drugom scenariju univerzum stiže do izuzetno velike gustine, koja je beskonačna. Profesor Avad tvrdi da u oba scenarija, praćenje putanje materije i svetla u univerzumu neće dovesti do toga da stignemo do male tačke porekla, poznate kao Veliki prasak.

Ideja je jedan mogući rezultat nečega poznatog kao „dugina gravitacija“, to jest teorija koja nije opšteprihvaćena od strane fizičara, mada mnogi tvrde da je sama ideja iza nje interesantna.

Istraživači tvrde da ona oslikava mane u teoriji Velikog praska, po kojoj je univerzum rođen pre oko 13,8 milijardi godina kada je beskrajno gusta tačka, poznata kao singularitet, eksplodirala.

Ajnštajnova teorija relativiteta kaže da veliki objekti krive četvorodimenzioni kontinuum prostor-vreme tako da bilo šta što kroz njega prolazi, poput svetla (bez obzira na frekvenciju), ima zakrivljenu putanju.

"Kada je u pitanju duga teorija, čestice sa različitim energijama će zapravo videti različite prostor-vreme kontinuume, a samim tim i različita gravitaciona polja“, rekao je Adem Avad iz Centra za teoretsku fiziku u Egiptu.

Pročitajte sve što smo pisali o svemiru OVDE