Goca Božinovska: Smeh je začin lepog izgleda

- Kod mene je uvek u kući puno i veselo, tako najbolje funkcionišem. Tad sam skroz opuštena i srećna. Nijedna šminka, kozmetika niti nega ne može da nadomesti druženje sa meni dragim ljudima. Čovek ne može da živi sam i da bude srećan. Čašica razgovora i mnogo šale i smeha predstavljaju čarobnu formulu za lep dan, a samim i lep izgled. Mislim da ovaj recept svako treba da primenjuje. A u ovim sivim i teškim danima samo druženje može da nam pomogne. Prezirem folirante i lažove, takve ljude ne primam u društvo - kaže Goca.

Veliki je gurman i uživa u kuvanju.

Šetnja omiljeni sport - Desi mi se ponekad da odem u teretanu, ali mi to nije neko zadovoljstvo. Više volim kad moja drugarica Milkica dođe iz Novog Sada, pa nas dve šetamo po Surčinu. To mi je najomiljeniji sport i pravo zadovoljstvo. Nekad umemo i da trčimo, ali i to je retkost.

- Neizmerno se radujem što sam to uspela da prenesem i na svoje dve kćerke Jelenu i Zoranu. Najbolji džoging za nas je kad se razletimo po kući i uz pesmu završimo veliko spremanje, pa onda spremimo divan ručak i poslastice, a sve začinimo svojim poskočicama. Volim kada svi zajedno ručamo, ali veoma je teško da ih sve ujurim da zajedno jedemo. Za mene je zajednički obrok ritual od najviše vrednosti. On zbližava i miri članove porodice, unosi neku magičnu toplinu u naša srca.

Postoje specijaliteti čiji se ukus pamti, pa zbog njih rado odlazi u restorane.

- Kad sam u Americi, obavezno se počastim rebarcima u slatkom sosu, koji se služe uz sirovo povrće. Jela sam nešto slično u Minhenu, ali Amerikanci su majstori u spremanju rebaraca. Taj gusti sos je neverovatno ukusan.

Goca uvek izgleda lepo i doterano.

- Ne volim da budem rob skupih brendova. Užasno me iritira što skoro cela estrada ima podanički odnos prema papreno skupim krpicama. Iako nisam rob skupe i firmirane garderobe, razlikujem ukus od neukusa i sve što je skupo ne mora da znači da je kvalitetno i da mi dobro ne stoji. Takva su mi, na sreću, i deca. Nije mi nikakav problem i ne stidim se da kupim neku krpicu kod Kineza. Bitno je da mi dobro stoji. Pre sam bacala silne pare na razne markirane stvari i na kraju sam zaključila da je to velika budalaština. Na sreću, opametila sam se. Plakar mi je pun raznorazne garderobe, što za nastup, što za privatne izlaske. Kad pomislim koliko sam novca dala za odeću, mnogo bi bilo bolje i korisnije da sam kupila neki stan, ali ženska pamet je voćka čudnovata. Mnogo puta mi se desilo da kupim skupu haljinu, a onda shvatim da je to čisti promašaj. Vidim da mi loše stoji, a često shvatim da i nije neki kvalitet.