Kako napraviti dobru decu

"Tako, na primer, koji žele da im sin trgovac bude, neprestano mu s krajcarama oko ušiju zveckaju, pretpostavljajući kako je teško novac dobiti; uzajmljuju od njega nekoliko krajcara i posle kratkog vremena to mu isto s interesom vraćaju; uče ga tužiti se na rđava vremena, uveravati da je stvar crna koja je bela. Ko može posumnjati da od ovakvog neće biti dobar trgovac? Ko ima volju da mu sin osobiti filosof bude, on mu u detinjstvu pretstavlja da patka zato leti što ima krila, da guska nije mogla drugojača biti nego guska, da je duga duga, a ne kačni obruč, upoznaje ga sa sistemom Buridana, kako magarac između dva plasta sena crkava od gladi, a ne jede ni od jednog ni od drugog, budući da obadva ravnim nagonom k jelu vuku. Ko želi unuke dočekati, s osobitim prilježanijem goji sina ovoga, svaka tri meseca daje ga meriti, iako se isčisli da mu je sinovno krčme s nekoliko funti teže nego što je pređe bilo, sva familija veseljem toržestvuje. To isto biva i kod ženskog pola, jer komplimente praviti, savijati se kao lutka, stajati kao na žici, čepiti se i kao miš iz trica, tj. zaljubljeno gledati, to sve mora gospodična iz mladosti da sebi prisvoji ako misli eroberunge praviti. O prostijim, koji svoju decu na pos'o gone, ovde nije reč".

(Jovan Sterija Popović)