Sirovo meso kao plata
U restriktivnoj zoni visoke bezbednosti u hangarima, jedan gost je po pravilu nezvan, a sve obezbeđenje ovog sveta ne bi ga zaustavili da uđe. Golubovi i druge ptice ne samo da nisu dobrodošle, već predstavljaju izuzetnu opasnost za velike čelične ptice.
- Izmet goluba ima veoma snažnu kiselinu i ukoliko bi u toku farbanja pao na trup ili krilo aviona, šteta je ogromna jer bi cela sekcija morala da se prefarbava. Takođe, čavke mogu da u kljunu unesu neku svetlucavu leguru koja može čak da probuši krilo. Kako se to ne bi događalo, u pomoć priskačem ja, tačnije moji sokolovi - kaže Hani Girgis, radnik Jat tehnike sa jedinstvenim zanimanjem u našoj zemlji.
Hani ima svoju "flotu" predatora. Osam jastrebova kokošara, i to isključivo mužjaka, koji su dresirani specijalno za lov na ptice u avinskim hangarima.
- Mužjaci su oko 20 odsto manji od ženki. Samim tim su brži, okretniji i kako imaju manji raspon krila, a duži rep, bolje manevrišu na malim prostorima s preprekama. Oni su šumski lovci, posebne konstitucije. Zato koristimo samo njih - navodi Hani.
Džaba ljubav
Filip je mirno sedeo na specijalnoj gredi, čvrsto lancem vezan za nogu. Ima samo šest meseci, ali je već verziran u svom poslu. Odaziva se na ime, gleda u svog gospodara koji jedini može da ga drži na ruci, istina, zaštićenoj debelom kožnom rukavicom. Hani Girgis je jedini čovek koji može da ga uhvati za kandžu, ili poljubi. Bilo ko drugi loše bi se proveo ako bi to pokušao.
Ovi u svakom smislu posebni sokolovi potiču iz odgajivačnica i zapravo nikada nisu
Taktika iznurivanja
Filip je poleteo i seo na neku od čeličnih greda krovne konstrukcije velikog hangara Jat Tehnike. Ono što mi nismo mogli da vidimo, spazio je Filip. Odjednom su se razletela tri goluba u paničnom strahu. Filip se stuštio za jednim od njih. Soko lovi po tačno utvrđenoj matrici. Uvek leti iza mete, a ukoliko ga ne stigne za manje od minut, soko sedne da se odmori.
- Golub to ne shvata i u paničnom strahu nastavlja da leti. Tako se umara, dok Filip sedi, gleda i čeka. Jedan nalet, pa drugi i treći i zapravo je samo pitanje vremena kada će soko ščepati goluba. Statistika kaže da je lov uspešan u jednom od pet naleta - navodi Hani Girgis. |
živeli slobodno u prirodi. Ručno su hranjeni, a na zadatke u lovu idu po pravilu gladni.
- To je nužno jer ptica lovi po instniktu, da bi jela. Međutim, Filip, ili neki od mojih sokolova, kad ulovi goluba, ne ubija ga. Leti tu malo perja, ali ga on samo spusti na zemlju jer zna da će dobiti nagradu. Deo moje opreme je posebna torbica sa sirovim mesom i on će pustiti iz snažnih kandži pticu ukoliko mu dam sledovanje. Ako ne, ubiće je.
Ove divlje, moćne životinje izuzetno su lojalne gospodarima. Ne samo da se odazivaju na ime, ljube ili sleću na rukavicu kad su pozvane, već one čak i na otvorenom prostoru ne napuštaju sokolara. Razlog tome je što oni znaju da je sokolar garancija sigurne hrane. Ako bi ona izostala, džaba ljubav. Soko bi otišao zauvek.
Za svaki slučaj, Filipu je oko leve noge vezan sasvim mali radio predajnik, težak pet grama kako ne bi ometao pticu u letu. On je tu kako bi se osiguralo da čak i ako bi soko odleteo, vlasnik može da ga locira i vrati. Hani insistira da sokolovi i orlovi i nisu ptice.
- Ptice se hrane zrnevljem, sitnim insektima, dok je želudac orlova i sokolova pun snažne kiseline koja vari meso i kosti. Oni su evoluirali od moćnih predatora praistorije.
Orao ubija srnu
Kad je reč o aerodromu u Beogradu, Girgis se stara samo o čuvanju aviona u hangarima. Za samu platformu pred aerodromskom zgradom i pistu zadužena je zasebna služba Kontrole ptica (Bird control) koja neželjene goste rasteruje jakim zvukom koji imitira dolazeće grabljivice, ili laserima.
- Tu aerodrom ima problem. Vidite, kad se zebra oždrebi, mladunče staje na noge
Grofovski hobi
|
posle otprilike tri sata. Ako bi posle toga naišao lav ili neki drugi predator, ždrebe bi instinktivno krenulo da beži jer je u njegovom genetskom kodu urođeni strah od predatora. Isto je i kod ptica, s tim što se golub ili galeb, na primer, uopšte ne boje aviona i silne buke koju on proizvodi na poletanju ili sletanju. Ne boje se ni automobila koji rasteruje ptice s piste jer im u genetskom kodu nije upisan strah od vozila. Ali silno se plaše orla ili sokola. Zato mislim da će doći dan kada će sokolove angažovati i Aerodrom "Nikola Tesla". To je takozvana biološka zaštita aerodroma. Bez ubijanja iz pušaka ili hemikalija - kaže Hani Girgis.
Jedan od najčuvenijih sokolara Srbije Hani Girgis je rođeni Beograđanin. Ovom tridesetogodišnjaku otac je iz Južnog Sudana, a majka iz Srbije. U Tehnici radi tri godine, a prethodno je bio angažovan na vojnim aerodromima u Češkoj i Slovačkoj. Kaže da je sokolarstvo danas u Srbiji slabo razvijeno.
- Ima nas tridesetak u celoj zemlji, organizovani smo u dva udruženja. Slušao sam priče kako soko ili orao mogu da koštaju više stotina hiljada evra ili čak milion. To su gluposti. Cena odgajenog jastreba je 400 do 500 evra, a ženke koštaju do 1.000. Svaki od kupljenih jastrebova mora imati CITES sertifikat kojim se dokazuje da je ptica kupljena kod odgajivača, a da nije uzeta iz prirode. Reč je o zaštićenim vrstama. Suri orlovi su skuplji i koštaju do 5.000 evra. Oni se koriste u lovu na lisice, zečeve, pa čak i divlje svinje i srne. Njihove su kandže toliko jake da mogu da savladaju i tako teške životinje - kaže Hani.
Sokolarstvo mu nije u porodičnoj tradiciji. Kaže da se jednostavno rodio s ljubavlju prema tim životinjama.
- Odmalena sam crtao orlove i pravio ih od papira. Onda mu mi neki ljudi doneli odgajenog sokola i tako je počelo moje sokolarstvo - ističe naš sagovornik.
Filip je svoj dan odradio profesionalno. Neželjeni gosti, golubovi, dobili su svoje sledovanje straha, Filip svoje sledovanje mesa i zasluženi odmor.