Saveti za osobe sa niskim pritiskom
Nizak pritisak je jedan od najvarijabilnijih parametara koji se i kod zdravih osoba menja u zavisnosti od uticaja spoljnih faktora, fizičkog napora, psihičkog stresa, a kod bolesnih i od stanja vena, njihove elastičnosti, srčane snage, funkcije bubrega i nadbubrežnih žlezda, kao i funkcije štitne žlezde.
Osobe s niskim pritiskom lako se umaraju, brzo gube snagu, neretko pate od glavobolja, povremeno i od nesvestice, promenjiva su raspoloženja, često imaju bolove u mišićima i bolje se osećaju kada je napolju hladno.
U danima kada je toplo pritisak pada, a kada je hladno, pritisak u telu raste, ali sve se to menja vrlo diskretno i organizam to dobro podnosi ako klimatske promene nisu nagle.
|
Krvni pritisak niži od 100/60 izmeren više puta smatra se niskim pritiskom ili hipotenzijom. |
Nizak krvni pritisak, uprkos navedenim simptomima, nije pretnja zdravlju. Naime, organizam se adaptira na određeni krvni pritisak, pa je tim ljudima pritisak 90/60 normalan i mogu normalno da funkcionišu.
Nizak pritisak ne dovodi do srčanog infarkta ili moždanog udara kao što je to kod hipertoničara, zato se kaže da ljudi s niskim pritiskom žive dugo i loše. Ipak, nizak pritisak se smatra “boljim” od visokog. Sportisti i osobe koje često vežbaju imaju nizak pritisak jer pojačan fizički napor smanjuje pritisak.
SAVETI:
Osobe s niskim pritiskom moraju svakodnevno da unose u organizam dovoljnu količinu vode (30 ml/kg telesne težine), so (jer ona veže vodu i povećava volumen cirkulirajuće krvi).
Takođe, moraju da spavaju 8 sati (jer su potrebe za snom u osoba s niskim pritiskom veće nego kod drugih ljudi), treba da uzimaju više lako svarljivih obroka, da izbegavaju alkohol i vrućinu, velike prostorije s puno ljudi i moraju da se svakodnevno bave fizičkom aktivnošću.
S kafom treba biti oprezan – ne više od 2-3 šoljice, jer kafa u početku podigne pritisak, ali ga kasnije poput diuretika snižava. Ponekad može pomoći i naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom.