Praznik pasulja: Reporter "Vesti" u Ginisovoj knjizi

Iz drvenih topova umesto ubitačne đuladi izleću zrna pasulja i to ne bilo kakvog, već pasulja zaštićenog kao patent Smiljana u Evropskoj uniji. Tih dana će nad selom biti izmaglica, kako kažu, "proizvedena varenjem legendarnog pasulja". Smiljan je zaista poseban. U mnogo čemu. To je selo koje će po platnu pejzaža sela ući u Ginisovu knjigu rekorda.

Na platnu visokom dva i širokom četiri metra svoje mesto će naći 40.000 polutki zrna pasulja.

Ljubiša Ivanović, reporter "Vesti", imao je priliku da u tom segmentu Ginisove knjige zaume mesto pod brojem 9212.

- Selo je u znaku pasulja. Svi ga proizvode, a neki u njegovih 40 zrna gledaju i u budućnost. Drugi o njemu pričaju viceve. Zapravo viceve o "vetrovima" koje puštaju oni koji su ga se najeli. Treći ga u zvezde kuju kao poslednjom oazom "spore hrane". Silne nagrade je pokupio na festivalima spore hrane u Italiji i to u žestokoj svetskoj konkurenciji - kaže Ilja Godev, turistički radnik iz Smiljana.

Kad se u novembru rodopska sela pretvore u svetski centar pasulja, meštani kažu da noću ljudi "grme kao da će oluja", a da se drumom razleže miris "kao da je kamion pun prirodnog đubriva upravo pregazio tvora". Ipak, i tako namirisani i zvučni, zaokrugljenih stomaka, Smiljanci se raduju fasolu i fešti uz neke čudne, tužne pesme Bugara s Rodopa.

Inače, Smiljan je jedno od najstarijih naseobina na Rodopima. Nalazi se na 15 kilometara od gradića Smoljan i isto toliko od grčke granice. Nadmorska visina od 850 metara i vlažnost oko reke Arde dali su ovom kraju nesvakidašnju prednost u gajenju pasulja i boba.
Pored uzgoja "spore hrane" i fasol fešte, seljani krajem avgusta organizuju još jedan festival koji privlači turiste. Reč je o Baštinom ognjištu kada se smatra da su svi seljani članovi doslovno iste porodice, te se tako i ponašaju.
 

Mihalkov protiv brze hrane Slavni ruski režiser Nikita Mihalkov jednom je u Beogradu rekao kako "ne smemo dopustiti Amerikancima da od sveta načine Mekdonalds - da bude brz, gnjecav i bljutav". Upravo s tim motivom i, razume se, zdravljem ljudi, Karlo Pertini je osnovao 1986. organizaciju Slou fud (spora hrana kao pandan nezdravoj brzoj hrani - fast fudu) koji danas čini 100.000 članova iz 150 država sveta. Osnovna agenda organizacije je da se bori za razvoj malih proizvođača organske hrane, nasuprot globalizacije poljoprivrede.