Srbija srlja u bankrot!

Raspravljajući o budžetu za 2014. godinu, ministar finansija Srbije Lazar Krstić izneo je sumorne podatke. Slikovito objašnjavajući da naša "državna lokomotiva juriša ka zidu", te da se "ne može niti naglo ukočiti niti promeniti pravac bez iskakanja iz šina", Krstić kaže da Srbija hvata poslednji voz u izbegavanju grčkog scenarija.

Zaduživanje u sekundi Prethodna Vlada Mirka Cvetkovića zadužila je Srbiju za 6,84 milijarde evra, što je za 1.470 dana njenog trajanja dnevni porast duga od 4,66 miliona evra ili po 53,9 evra u davno prošlim sekundama. Sadašnja vlada je do kraja oktobra povećala dug za 3,83 milijarde. Za 457 dana to je rast od 8,38 miliona evra dnevno ili po 97 evra u svakoj sekundi. Da bi budućnost naše dece bila nešto manje zaduživana, bar kao kod prethodne vlade, rast javnog duga mora da se uspori na 2,73 miliona evra dnevno ili na 31,6 evra u svakoj sekundi.

Podaci Ministarstva finansija koje je Krstić izneo pokazuju da je javni dug Srbije na kraju oktobra iznosio 19,3 milijarde evra. To je oko 58,5 procenjenog bruto društvenog proizvoda, odnosno svega što mislimo da ćemo proizvesti ove godine.

Podsetimo, kabinet Mirka Cvetkovića našao se na udaru kritika i stručne i laičke javnosti jer je za pun mandat od četiri godine zemlja zadužena za bezmalo šest milijardi evra. Nova vlada, međutim, za nepunih godinu i po zadužila je državu za 4,5 milijardi evra, a tek ono što nam je isplanirano za budžet dogodine je "fantastično".

Vlada će pozajmiti 5,7 milijardi evra kako bi platila sve račune, te izmirivala stare dugove. Došli smo, dakle, u situaciju da zajmimo da bismo vraćali stare dugove.

Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije, kaže da od početka 2009. pa zaključno sa narednom godinom Srbija u proseku ima rast duga od 2,4 milijarde evra. To je iznos koji ostane kada od novih zaduženja oduzmemo onu sumu koju smo kreditorima vratili na ime starih dugova. Ako to uzmemo u obzir, naš neto dug sledeće godine neće porasti za tih 5,5, nego za 2,6 milijardi evra.

Crna lista 200 država Istorija bankrota država stara je koliko i razvijeni kreditni sistem. Samo od sredine 19. veka do danas platnu nesposobnost proglasilo je približno 200 država, uglavnom manje razvijene latinoameričke i afričke države. Među novijim primerima je bankrot Argentine 2002, kad je ta država objavila da ne misli da otplaćuje dugove, a bila je kažnjena zabranom učestvovanja na međunarodnom tržištu kapitala.

"Tih 2,6 milijardi pokazuje koliko svake godine više potrošimo nego što proizvedemo. Toliko nam zapravo nedostaje da održimo ovaj nivo standarda i moramo da ih pozajmimo. Za toliko bismo morali da smanjimo javnu potrošnju ukoliko ne želimo više da se zadužujemo. Ili da izlaz nađemo u obaranju kursa", zaključuje Nikolić.

Da li će se projektovani društveni proizvod i ostvariti još ne znamo, ali upozoravajuće deluje podatak da je sadašnji javni dug na nivou od 65 odsto prošlogodišnjeg BDP-a. Podsećanja radi, Mastrihtski kriterijum, za učlanjenje u EU iznosi 60 odsto društvenog proizvoda. Srbija je tu granicu premašila i veliko je pitanje da li će do 2020. uspeti uopšte da je svede na prihvatljivu granicu.

Na sve ovo treba dodati i dug od još milijardu dolara od evroobveznica koje je država prodala pre desetak dana, a znamo da plan budžeta Srbije za 2014. godinu predviđa zaduživanje od još 5,7 milijardi evra.

Ekonomska kazna Posledice za državu su drukčije od onih za građane koji bankrotiraju, jer državi zbog suverenosti nije moguće zapleniti imovinu ili dohotke, naglašava slovenački ekonomista Jože Mencinger. Grčku iz dužničkog ponora, dakle, nije bilo moguće spasavati zaplenom ostrva, posebno ne zajedno sa stanovništvom, onako kako je ruski car Amerikancima prodao Aljasku zajedno s Indijancima. "Poveriocima, dakle, preostaje "kažnjavanje" ekonomskim sankcijama, a verovatno i otpis dela duga. Bankrot države je zato više nekakvo prisilno podmirivanje obveza" navodi Mencinger.