Dve i po decenije borbe za opstanak
Od dana kada su lekari došli do tačne dijagnoze, tačnije pre punih 25 godina, pa do danas, Aleksandar ni dan nije proveo bez lekova, ali i povremenih hospitalizacija kada bi došlo do kritičnih respiratornih smetnji. Dugo lečenje na kraju je dovelo do toga da je njegov organizam postao imun i prezasićen većinom lekova.
Kontakt
Svi plemeniti čitaoci "Vesti", koji žele da pomognu Aleksandru Milićeviću iz Valjeva da dođe do leka "cellcept" u vidu kapsula od 250 mg, kako ne bi bio u životnoj opasnosti, mogu stupiti u kontakt sa njim na adresu: Knez Jovice br. 24/A, 14.000 Valjevo, Srbija ili putem telefona na broj: +381 14 232 391 i +381 60 023 23 91. Naravno, svim budućim donatorima na usluzi je i Redakcija "Vesti". |
- Bolest me je sputala u mnogim životnim pravcima. Bavio sam se sportom i fotografijom, pa su svi moji snovi vezani za budućnost u trenu nestali. Ukratko, moj najveći problem je disanje, koje se sada malo regulisalo zahvaljujući leku "cellcept". Naravno, to je ključni problem, koji mi ugrožava život, ali ima tu još propratnih smetnji, kao što je kompletna slabost mišića ruku, lica, nogu, mišića za gutanje...
- Muku mučim i sa dijabetesom, osteoporozom i kataraktom, zbog koje ne vidim na levo oko. A tu je i neizbežna insufijencija kore nadbubrega, zbog čega sada koristim ovaj medikament. Pošto nisam sposoban da radim i privređujem, moji roditelji i rodbina su na teškim mukama da mi obezbede lekove, kao i lečenje na Neurološkoj klinici KBC-a u Beogradu. To sve je to teško da ne mogu da pronađem prave reči kojima bih opisao osećanja sa kojima svaki dan moram da se borim, kao i sa bolešću koja me je ophrvala još 1988. - priča Aleksandar.
Opis bolestiMyasthenia gravis je autoimuna bolest koja dovodi do mišićne slabosti. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca i obično počinje u zrelijoj ljudskoj dobi od 20 do 40 godina, premda se može javiti bilo kad. U teškim napadima bolesti, ljudi mogu postati praktično paralizovani, ali čak ni tada ne gube u potpunosti osećaj. Ipak, događa se da oko 10 odsto obolelih razvije po život opasnu slabost mišića potrebnih za disanje (stanje koje se naziva mijastenična kriza), što je slučaj i sa Aleksandrom Milićevićem. |
Njegova porodica je do sada uspevala da mu obezbedi neophodne lekove, međutim, nepremostiv problem se pojavio kada je počeo sa terapijom novog leka "cellcept", koji nije na pozitivnoj listi lekova, pa za njega mesečno treba izdvojiti 250 evra. Milićevići od svojih skromnih penzija, ovu sumu ne mogu da odvoje. A bez ovog leka, život njihovog sina naći će se u ozbiljnoj opasnosti.
- Činjenica je nažalost ta da u Srbiji prosečna penzija iznosi oko 25.000 dinara, a upravo toliko košta i lek koji moram da uzimam kao terapiju. Moja majka Jela, otac Mihajlo i tetka Olivera su se do sada nekako dovijali da mi obezbede "cellcept", ali to više nisu u stanju. Duša me boli, jer znam koliko brinu za mene i koliko su truda, ljubavi i snage uložili u to da mi bude dobro, ali i koliko su odvajali od svojih usta za to.
Zato se iskreno nadam da će dobri ljudi imati razumevanja za našu muku i pomoći nam da dođemo do ovog leka koji se, pre svega, proizvodi u Švajcarskoj, a jedini moju boljku drži pod kontrolom. Isto tako, želim da se unapred zahvalim svim plemenitim čitaocima "Vesti", koji su u mogućnosti da mi izađu u susret - kazao je Aleksandar Milićević.