Ko ucenjuje Ukrajinu: Rusija ili EU?

Ukrajina nije prva bivša sovjetska zemlja koja je odustala od potpisivanja sporazuma o priključivanju sa EU koji podrazumeva slobodnu trgovinu. To je prethodno učinila Jermenija, prilikom nedavne posete Jerevanu predsednika Vladimira Putina.

Ukrajina između čekića i nakovnja Jak interes Rusije za Ukrajinu je logičan, jer Putin u svakom godišnjem obraćanju naciji ukazuje da je glavni spoljnopolitički interes Rusije teritorija Zajednice nezavisnih država. Moskvi svakako ne ide na ruku da bilo koja zemlja iz bivšeg Sovjetskog Saveza uđe u EU, ili u NATO. A pred Kijevom i dalje stoji izbor – EU ili Rusija. Janukovič je odbio da potpiše sporazum sa EU, ali još ništa nije potpisao sa Moskvom. Prvi kanal ruske televizije je u jednom komentaru ocenio da Janukovič vodi politiku devojke lakog morala, po principu - ko da više. Što se tiče odnosa Moskve i Brisela, posle Samita EU o istočnom partnerstvu u Viljnusu, ruski zvaničnici se ne izjašnjavaju, a po rečima predstavnika EU u Rusiji Vigaudasa Ušackasa, oni sada preživljavaju komplikovana vremena.

Rezultat te posete je - Jermenija ulazi u carinski savez sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, plus 30 odsto popusta za ruski gas sto će ruski budžet koštati 162 miliona dolara godišnje.

EU je od Ukrajine zatražila oslobađanje opozicionarke, bivše premijerke Julije Timošenko i nudila Kijevu oko milijardu evra pomoći za privredu.

Ne zna se tačno šta je Moskva ponudila Kijevu za neulazak u EU, ali je Ukrajina do sada već imala prilike da oseti posledice ekonomske blokade Rusije za pojedine proizvode. Daljim embargom na uvoz prozivoda iz Ukrajine, iz raznoraznih razloga, najviše bi stradala preduzeća u istočnoj Ukrajini, gde predsednik Janukovič ima najveću podršku.

Za vlasti Ukrajine, pogotovu za Janukoviča, takva ekonomska slika ne izgleda ružičasto, imajući u vidu da su naredni redovni predsednički izbori planirani za proleće 2015. godine.

Eksperti smatraju da je teško da će se Janukovič sam povući pod pritiskom opozicije, koja je nezadovoljna zbog okretanja leđa EU i brutalnog obračunavanja s demonstrantima u Kijevu. Pokušaj opozicije da u Vrhovnoj radi (parlamentu) smeni vladu nije uspeo i sada je teško predvideti njene dalje korake. Tim pre što sama opozicija nije jednoglasna.

Rusija i EU i dalje se međusobno optužuju za pritiske i ucene Kijeva da krene na jednu ili drugu stranu. Zapadni političari u protestima u Kijevu podržavaju opoziciuju i pozivaju vlasti da ne koriste silu, dok Vladimir Putin direktno podržava sadašnjeg predsednika.

Pročitajte sve što smo pisali o protestima u Kijevu OVDE