Kako biste završili rečenicu "Pre nego što umrem želim..."?

Odgovori na ovo pitanje, neki duboki, neki smešni, neki obični napisani su kredom na linijama povučenim posle početka ove rečenice.

"Pre nego što umrem želim da moj otac bude ponosan na mene, pre nego što umrem želim da je još jednom zagrlim, pre nego što umrem želim da budem srećan, pre nego što umrem želim da vidim Italiju", neke su od poruka koje su ljudi ispisali na crno obojenim zidovima napuštenih zgrada.

Projekat "Before I Die" (Pre nego što umrem) pokrenula je američka umetnica Kendi Čang 2011. kada je postavila prvu tablu na napuštenoj kući u Nju Orleansu. Od tada je napravljeno preko 400 takvih ploča u SAD i više od 60 u drugim zemljama, uključujući Kazahstan, Meksiko, Irak, Haiti, Južnu Koreju, Južnu Afriku.

"Bila sam iznenađena kako su brzo ljudi prihvatili ovo i pisali iskrene i nekad srceparajuće stvari na ovim zidovima", rekla je Čang koja je dodala da je prvi zid napravila inspirisana gubitkom voljene osobe.

"Ohrabrena sam da nisam jedina koja pokušava da nađe smisao u svom životu", rekla je umetnica.

Ona sama je između ostalog napisala da bi želela da "uživa na više mesta sa voljenim ljudima" i da "oživi neki grad duhova".

Vlasnik jedne zgrade Rik Destito napravio je zid "Pre nego što umrem" kada je video ideju na Fejsbuku.

"To je tako jednostavna ideja ali me dodirnula jer ima toliko stvari koje želim da uradim pre nego što umrem", rekao je Destito. On kaže da je gledao ljude različite starosti i statusa kako zastaju da nešto napišu na zidu zgrade koju on preureduje.

"Pre nego što umrem želeo bih da vidim lek za autizam... da pustim brkove, da se odviknem od droge", pisali su ljudi.

Čang je rekla da je univerzalna tema prihvatanje samog sebe i navela kako se ponavljaju natpisi kao "želeo bih da se pomirim sa tim ko sam,... da ni za čim ne žalim, ...da oprostim i da mi bude oprošteno,...da se izlečim".