Šef DB-a RS za Srebrenicu saznao 2003.

"Znam ono što sam pročitao u Batlerovom izveštaju iz 2002. To sam pročitao 2003-2004. Post festum saznanje", rekao je Kijac.

Bivši predsednik RS i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, Karadžić (68) optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice u danima nakon što je Vojska RS 11. jula 1995. zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.

U pisanoj izjavi, Kijac je tvrdio da je od 14. do 18. jula 1995. bio "na svadbi u Crnoj Gori". Kada se vratio na Pale, sa Karadžićem se sastao 19. jula, ali "nije znao za egzekucije" i "nije video nijedan izveštaj" koji bi ih pomenuo.

Kao šef SDB, "nije informisao Karadžića" niti je Karadžić "odavao ikakve naznake da je on znao" za zlodela. Da je znao, Karadžić bi, po Kijcu, "delovao da spreči" zločine i "kazni" počinioce.

Tužiteljka Melisa Pak tvrdila je da je Kijac znao da će zarobljeni Muslimani biti pobijeni kao i da je, kada se to desilo, učestvovao u zataškavanju zločina i prikrivanju počinilaca. Kijac je to odbacio kao "imputiranje nečega što nije tačno".

"Nikakav plan i nikakva saznanja nisam imao o likvidaciji kako mi imputirate", rekao je on. Na pitanje da li ozbiljno tvrdi da kao šef SDB RS "do 2000" nije imao
nikakvih informacija o masovnom ubistvu srebreničkih Muslimana, Kijac je odgovorio: "Upravo tako ... kao što sam rekao, ništa nisam znao do 2000. niti je došao ikakav papir koji bi govorio o tome".

Tvrdeći da mu ni medijske tvrdnje o ubistvima nisu bile dostupne, svedok je kazao da "prvi put čuje" za film beogradskog novinara Zorana Petrovića-Piroćanca na kojem se vide žrtve masovnog ubistva u selu Kravica, 13. jula 1995, koji je bio prikazan na Televiziji Studio B četiri dana kasnije posle čega je traka zaplenjena.

Kako je tvrdio, Kijac je iz Batlerovog izveštaja "2003-2004" prvi put saznao i da je VRS u jesen 1995. iskopala hiljade srebreničkih žrtava iz masovnih grobnica i ponovo ih pokopala na teško pristupačnim lokacijama da bi prikrila zločin.

Svedok nije opovrgavao da je 1996. kao ministar unutrašnjih poslova RS izdao lažne lične isprave pripadnicima VRS koji su učestvovali u ubistvu više od 1.000 Muslimana na farmi Branjevo 16. jula 1995. Negirao je, međutim, da je to bilo prikrivanje zločinaca.