"Čovek nastao ukrštanjem majmunice i krmka"
Jugen Mekarti sugeriše kako postoji jedna životinja koja ima sve osobine koje izdvajaju ljude od njihovih rođaka primata. Mekarti ističe da uprkos sličnostima, postoji ogroman broj različitih anatomskih karakteristika koje prave razliku između dve vrste.
"Koja je to životinja koja poseduje sve ove razlike? Odgovor glasi - domaća svinja", tvrdi Mekarti.
Razlika u broju hromozomaJedna od najvećih kritika jeste to što su male šanse da su svinje i šimpanze mogle da se ukrštaju. Između ostalog, šimpanze imaju 48 hromozoma, a svinje samo 38. Kritičari predlažu Mekartiju da sam pokuša da ukrsti šimpanzu i svinju da vidi šta će dobiti.
|
Ove razlike, uključujući kožu bez dlake, tanke slojeve potkožne masti, svetle boje očiju, ispupčene noseve, i teške trepavice nepogrešivo su svinjske.
Takođe, postoji jedan broj manje očiglednih, ali jednako neobjašnjivih sličnosti između ljudi i svinja u strukturi kože i organa.
Zaista, tkiva svinjske kože i srčani zalisci mogu se koristiti u medicini zbog sličnosti i kompatibilnosti sa ljudskim telom.
Doktor Mekarti kaže da je prva originalna svinjo-šimpanza je najverovatnije kroz više generacija nastavila da živi među šimpanzama, gde se dalje parila i razmnožavala, pa je sa svakom novom generacijom postajala sve više nalik šimpanzama, a manje svinjama.
Alah Jevreje pretvorio u svinje i majmune?Inače, pored teorije evolucije, postoji i teorija kreacije ili Božjeg stvaranja koja smatra da je čovek, kao i ceo svet plod inteligentnog stvaranja. Ali postoje i neke druge priče koje idu obrnutim pravcem. Tako, sećamo se iz mitologije kako je čarobnica Kirka pretvarala ljude u svinje. Muslimani veruju da je jedan deo Jevreja Alah pretvorio u svinje i majmune. Ni Jevreji ni muslimani ne jedu svinjsko meso, a ovi drugi veruju da bi to na neki način bio kanibalizam.
|
Ovo takođe pomaže u objašnjenju problema relativne neplodnosti hibrida.
Mekarti smatra da je verovanje da su svi hibridi sterilni pogrešno, i da su u mnogim slučajevima hibridne životinje sposobne da se razmnožavaju sa obe vrste svojih roditelja. Nakon nekoliko generacija, hibridna sorta bi postala plodna u okviru sopstvene vrste, kaže Mekarti.
Iznenađujuće je da hipoteza doktora Mekartija jednako kritikovana od ortodoksnih biologa evolucionista i njihovih suparnika kreacionista.
Postoji i vrlo specifična antropozofna teorija Rudolfa Štajnera, koji tvrdi da je bilo stvaranja, a da su u kreiranju ljudi učestvovali i anđeli.
Po njemu, ljudi nisu nastali evolucijom od majmuna ili zajedničkog pretka, već naprotiv, majmuni su nastali degeneracijom od ljudskog roda.