"Velika ideja nestala u krvi"

Sa ove istorijske distance i dva krvava raspada te države, prvo u Drugom svetskom ratu, potom devedesetih godina prošlog veka, kod srpskog naroda postalo je dominantno mišljenje da je regent Aleksandar Karađorđević napravio istorijsku grešku kada je posle veličanstvene pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu, umesto Kraljevine Srbije koja bi obuhvatila većinu srpskog stanovništa na Balkanu, pristao na stvaranje buduće jugoslovenske kraljevine.

- Mada je to uvreženo mišljenje danas, ne mislim da je to bila greška, a za Aleksandra Karađorđevića, koji je bio na čelu srpske vojske, sve vreme rata ne možemo reći da nije vodio računa o srpskom interesu. Kada pogledamo narode koji su se ujedinili to je bilo nešto čemu su generacije unazad težile samo se nije uvek nazivalo jugoslovenskom idejom.

- Suprotnim stavom se, sa refleksijom krvavog raspada 90-ih, naknadno učitava značenje jedne ideje i njena realizacija u vidu stvaranja zajedničke države, dok se ne sagledavaju sve okolnosti tog vremena - kaže za "Vesti" istoričar Danilo Šarenac.

Država kontrasta Nisu samo Srbi bili nezadovoljni već su se Hrvati osećali ugroženim u novoj državi? - Oni su bili nezadovoljni Vidovdanskim ustavom kojim je nova država centralistički uređena. Postojao je problem kako stvoriti zajedničku državu naroda koji su do juče ratovali jedni protiv drugih. Bilo je i revolta srpskih oficira, što im je u novoj vojsci nadređeni postajao hrvatski ili slovenački oficir. Srpskim veteranima se onemogućavalo lečenje u slovenačkim i hrvatskim banjama. Ili kada se pristupilo popisivanju stočnog fonda odmah posle rata, hrvatski seljaci su to oružjem pokušali da spreče. Bilo je čak i mrtvih. Tada su Srbi govorili: pristali ste na mobilizaciju u austrougarsku vojsku, a nećete da date da vam država popiše volove.

Šta je to moglo da spreči Aleksandra Karađorđevića da na talasu pobede srpske vojske zaokruži srpsku državu?
- Kraljevina Srbija jeste u tom periodu imala širok manevarski prostor i mogla je dosta da učini za državni interes, ali ne bez saglasnosti velikih saveznika. Gubimo iz vida i koliko je taj rat bio težak za Srbiju. Već na početku rata Niškom deklaracijom napušta se koncept Kraljevine Srbije i teži se nečem novom, većem što će dati novi zanos i opravdati velike ratne žrtve. To ne podrazumeva samo pomeranje granične linije srpske države, već stvaranje dovoljno velike države kojoj susedi ne bi mogli da prete. Stvaranje velike Srbije bilo je problematično i sa stanovišta izvođenja, jer Srbi nisu živeli na kompaktnoj teritoriji već su bili izmešani sa drugim narodima.

Na fotografiji, kojom je ovekovečen Dan ujedinjenja u Beogradu, nema tadašnjeg predsednika srpske vlade Nikole Pašića?
- Pašić je bio naklonjeniji omeđavanju srpske teritorije pod dinastijom Karađorđevića, nego stvaranju Kraljevstva SHS. Koliko su to bila dinamična vremena govori i to da je taj isti Pašić, doduše nevoljno, pristao na Ženevsku deklaraciju iz 1918. kojom je bilo predviđeno da se oslobođene bivše austrougarske teritorije sa južnoslovenskim narodima ujedine u konfederalni savez sa Kraljevinom Srbijom. Laknulo mu je kada je srpska skupština taj dokument odbacila.