Kako je srpski đeneral ušao u istoriju

Živojin Mišić sa odlikovanjima

U danima kada je svet očekivao potpuni slom Prve armije srpske vojske koja se suprotstavila daleko nadmoćnijoj austrougarskoj soldateski pod komandom Oskara Poćoreka, Prva armija je nakon samo tri-četiri dana odmora i reorganizacije krenula u neočekivanu kontraofanzivu i do nogu potukla armiju crno-žute monarhije.

Odluku da 28. novembra 1914. godine privremeno povuče delove Prve armije sa linije fronta na Suvoboru, gde je trpela velike gubitke, ali i odluku da već 3. decembra krene u kontranapad, đeneral Živojin Mišić doneo je u zgradi Okružnog načelstva u Gornjem Milanovcu, odakle je komandovao ratnim operacijama na ovom delu fronta.

Odluka đenerala Mišića, koja se kasnije pokazala istorijskom, u prvom trenutku nije naišla na odobravanje Vrhovne komande srpske vojske, a posebno vojvode Radomira Putnika, načelnika štaba, o čemu svedoči neprijatan telefonski razgovor između đenerala Mišića i vojvode Putnika obavljen u večernjim satima 28. novembra 1914. godine. Razgovor je trajao nešto više od sat i po i okončan je posle ponoći.

Spor Mišića i Putnika o povlačenju srpske vojske pribeležio je major Svetislav Milosavljević i po tom zapisu, o kojem se dugo ništa nije znalo, razgovor se odvijao ovako:

- Gospodine vojvodo, povlačim trupe zapadno od Gornjeg Milanovca na Lipe-Mramor-Šarani - govori Mišić na telefonu vojvodi Putniku.
Načelnik štaba, Putnik, veoma ljut:
- Jeste li zdravi i pri svesti?
- Jesam, fala Bogu.

- Kako smete to da radite? Ko vas je ovlastio da se kockate sa sudbinom Srbije?
- Moja savest. Činim sve što je potrebno za spas Armije i dobro Otadžbine.
Načelnik Putnik ga podseća na poslednju naredbu Vrhovne komande i dodaje:
- To ne smete nipošto činiti!
 

Vojvoda Živojin Mišić na položaju

 

- To ja moram raditi, jer mi diktiraju prilike. Hoću da dovedem u red svoju armiju i da je spremim za napad!
Vojvoda Putnik je zapretio đeneralu:
- Ja ću vas na sud!
 

- To možete - odgovori Mišić. - Možete me i smeniti, ali moje divizije ne možete zadržati od pokreta, niti mene odvratiti od ove odluke. Za sve što radim primam na sebe punu odgovornost.

Ton Putnikovog govora postaje blaži:
- Pa, znate li nove položaje?
- Do iscrpnih detalja. Bar nekoliko dana i noći da naš vojnik ne vidi Švabu, da ga ne čuje, da zaspi u miru i tišini. Da se najede, okrepi, ogreje. Da može da potrči uzbrdo.
- Još činjenica, Mišiću, još!
 

Trg u Gornjem Milanovcu gde se postrojava srpska vojska

- Pobediće onaj ko brže mogao da istrči na ćuvik i duže da maršira, duže da ostane na snegu. A to će biti Prva armija, jamčim vam glavom!

- Velik je to rizik, moj Mišiću, rizik posle koga sledi predaja. Odmah povucite naređenje o povlačenju!

- To ne mogu da učinim. Ne mogu, niti hoću - bio je kategoričan đeneral Mišić, nakon čega je prekinuta veza.
Posle desetak minuta, telefonski razgovor je nastavljen pretnjama vojvode Putnika:
- Vi imate da slušate naredbe Vrhovne komande!
 

Spomen-bista se nalazi ispred zgrade Okružnog nečelstva

Mišić se naljutio i opsovao nešto, pa je nastavio:
- Neću, u ovom času, nikoga da slušam, kad radim posao za koji snosim odgovornost. Naredio sam povlačenje i ostajem pri tome. Dajte komandu kome hoćete: ali, dokle ja komandujem Armijom, ima da bude kako ja mislim da je najbolje za ovu zemlju - bio je izričit đeneral Mišić.

Nakon ovog razgovora, vojvoda Putnik je prihvatio da izda naredbu o privremenom povlačenju Prve armije, a već posle nekoliko dana, 3. decembra 1914. godine, đeneral Živojin Mišić je izdao naredbu o Rudničkoj ofanzivi srpske vojske koja je proterala austrougarsku armiju preko Drine.

U ovoj ratnoj operaciji koja se smatra jednom od najbriljantnijih u Prvom svetskom ratu, srpska vojska je zadobila veliko poštovanje, đeneralu Mišiću je dodeljeno zvanje vojvode, a njegov protivnik Oskar Poćorek je smenjen i na njegovo mesto je postavljen nemački feldmaršal August fon Makenzen.