Mogu li se pomiriti partizani i četnici (2): Gore smo prošli od Berlina
Selo ima još čudniju istoriju jer je ovde u periodu od 25. do 28. januara 1944. godine održan Svetosavski četnički kongres zbog čega su meštani sela nakon završetka rata grdno propatili jer se na njih gledalo kao da su naseljeni lično iz Berlina. Ovih dana u selo je stigla nova muka jer su meštani upali u žarku raspravu o seriji Radoša Bajića "Ravna gora".
Zatrpajmo jazMilijin sinovac, 59-godišnji Milorad Krstić, smatra da je dobro što je serija :Ravna gora" snimljena, a rasprave o seriji su odraz onoga što je narod doživljavao u vreme Drugog svetskog rata i posle njega. |
Rasprava o istorijskoj i kulturnoj vrednosti Bajićeve serije se vodi u seoskoj prodavnici, kafani, u zaseocima Živanovići, Milosavljevići, Lazići, Jaćimovići, Pantelići, Filipovići, ali, po preporuci kafanskih gostiju, najbolje je ako se može kroz dubok sneg otići u zaseok Krstići gde ima potomaka i četnika i partizana. Neki od Krstića bili su za petokraku, drugi za kokardu, ali su reportera "Vesti" svi dočekali onako kako domaćinski red nalaže.
- Pre svega, a ovo mi je prilika, moram da kažem da je selo Ba neopravdano dobilo etiketu četničkog sela. Istina je da su u selu bile dve-tri četničke i dve-tri partizanske kuće, a ostali nisu bili ni tamo ni vamo i nerado su dočekivali i hranili svaku vojsku koja je nailazila. Naša muka je počela nakon održavanja tog četničkog kongresa, a da je sreće bolje da ga nije ni bilo, što je i bio razlog da posle rata vlast označi selo kao četničko. U to vreme bolje bi nam bilo da smo iz Berlina i da smo bliski Hitlerovi rođaci nego što smo meštani Ba.
Kad je održavan kongres četnika, meni je bilo devet godina i dobro pamtim da smo morali da u kuću smestimo dvadesetak četnika i da ih danima hranimo - svakog dana jedna ovca, pa vidi koliko smo im se radovali. Bilo i ne ponovilo se! Seriju gledam i nisam prezadovoljan onim što sam do sada video. Dobro je da je serija snimljena, ali razvukli su je kao letnji dan u košenju, a u seriji ne prepoznajem ni terene sa Ravne gore na kojoj poznajem svaku stopu.
Ako je taj Bajić želeo da napravi autentičnu i istinitu seriju, onda je trebalo da snima tamo gde se nešto i događalo. Već sada se pitam kako će i gde da snima događaje vezane za kongres četnika, ako ne u našem selu. Ne znam da li ja ne gledam seriju kako treba i ne vidim nešto što drugi vide, ali sada je serija za mene samo obična reklama za nešto što treba da gledam ubuduće - kaže za "Vesti" 79-godišnji Milija Krstić.
Ilija Danković ima 73 godine, a u selo Ba doselio se iz Vojvodine pre 13 godina. Opčinjen lepotom krajolika ovde je napravio kuću i odlučio da u selu pod planinom Rajac provede svoje penzionerske dane. Među Ilijinim komšijama mnogo je onih koji su jedva čekali da serija počne, ali njegovo razmišljanje je drugačije.
Volovska kola i trnjeDa samo pravi i pošteni ljudi mogu da doprinesu pomirenju četnika i partizana, a ne TV serije, pokazala je i sahrana solunca Milana Živanovića koji je u vreme održavanja četničkog kongresa bio seoski kmet.
- Jednostavno, čovek je radio sve da sačuva meštane od omazde. Uspeo je da sačuva selo da ne bude zapaljeno i narod pobijen i to su znali da poštuju i partizanske i četničke kuće u selu. Na njegovoj sahrani šezdesetih godina prošlog veka poštu su mu odali i četnici i partizani. Eto, samo takvi ljudi kakav je bio Milan Živanović mogu i danas da doprinesu nacionalnom izmirenju - kaže za "Vesti" Milija Krstić. |
- Apsolutno sam ubeđen da seriju nije trebalo snimati jer je to samo sipanje soli na ranu koja još nije zarasla i koja ponovo može da zagnoji. Dalje, ako je neko procenio da je potrebno da se radi serija na ovu temu, onda je to trebalo da se poveri mnogo kompetentnijim ljudima od Radoša Bajića. Ovako, tako ozbiljna tema koja može da izazove mnoge polemike, a već ih i izaziva, i po glumcima i po načinu obrade najviše liči na seriju "Selo gori, a baba se češlja". Jednostavno, u ovom trenutku u kojem se Srbija danas nalazi serija je potpuno nepotrebna - naglašava Ilija Danković, unuk solunca i, kako za sebe kaže, kompletan Srbin.
Ni 65-godišnja Stanojka Krstić, rođena u braku partizanke Marije i partizana Jordana, borca VI ličke divizije, koji su živeli u "četničkom" selu Ba, ne misli da će serija doprineti nacionalnom pomirenju četnika i partizana.
- Serija je bolja od turskih i latinoameričkih, ali ako je tačan podatak da snimanje jednog nastavka košta oko 120.000 evra, pa ako se izračuna koliko je to za tri najavljena serijala od po 10 epizoda, a to će narod platiti, onda sam još ubeđenija da seriju nije trebalo snimati. Uostalom, mislim da će samo vreme, a ne serije, doprineti da se jaz između partizana i četnika zatrpa sam od sebe. Ovako, samo zabadamo prst u ranu koja je počela da zarasta - kategorična je Stanojka Krstić.