Za pola veka još deset miliona stranaca

Ove, što se rasta broja stanovnika tiče, dramatične prognoze saopštio je Biro za statistiku. Najveći pritisak biće na glavne gradove, i to mahom zbog imigranata, računaju statističari. Tako će, na primer, do 2060. godine Melburn imati 8,5 miliona stanovnika, dva puta više nego danas.

Do 2050, glavni grad će imati 1,2 miliona više, samo zahvaljujući novoj strategiji razvoja koja je objavljena prošlog meseca.

Do 2060, Sidnej bi trebalo da ima 8,4 miliona stanovnika, što je 80 odsto više nego sada i sto hiljada manje od Melburna. U Pertu će broj ljudi biti više nego udvostručen i dostići će 5,5 miliona, a u Brizbejnu će živeti 4,8 miliona. Oba grada do tada će biti veća nego što je Sidnej danas. Godine 2053, Melburn će imati više stanovnika od Sidneja.

Ta četiri grada su, inače, najprivlačnija za doseljenike i u njima će mesta naći njih 14,4 od ukupno 18,4 miliona za koliko će biti povećana australijska populacija do 2060. U ostatku Kvinslenda mesta će naći još dva miliona, a Australijska Prestona Teritorija biće udvostručena na skoro 750.000. Ali, u većem delu ostatka Australije - Južne Australije, Tasmanije, regionalnim delovima Novog Južnog Velsa i Viktorije - populacija će sporije rasti ili čak smanjivati.

Do 2028. godine, Pert će stići na treće mesto u zemlji po broju stanovnika i odatle potisnuti Brizbejn na četvrtu poziciju. Australijska Prestona Teritorija nadmašiće Tasmaniju do 2038. godine.