Mogu li se pomiriti partizani i četnici (1): Serija koja je prodrmala istoriju
A ta omladina se već posle prve epizode okupila ispred zgrade RTS-a koja emituje spornu seriju, protestujući protiv Bajićevog dela jer ono navodno predstavlja reviziju istorije s ciljem rehabilitacije četnika. Autor se zbog toga nije mnogo uzbudio.
- Sedamdeset godina posle Drugog svetskog rata mi smo još sedeli u mraku s povremenim tračkom istine koji nas je samo sporadično obasjavao. Decenijama smo živeli u jednoumnom, ideološki nametnutom tumačenju tog vremena, u lažima sa kojima su davno pre nas raskrstili svi napaćeni narodi takozvanog istočnog lagera. Nažalost, komunizam se nigde tako žilavo i prijemčivo nije primio kao kod Srba. Na proteste smo računali. To je sastavni deo procesa oslobađanja istine i uspostavljanja slobode - rekao je Bajić u jedinoj izjavi za medije koju je dao i od tada se ne oglašava.
Potomci partizana i četnika u Srbiji nastavili su da brane svoje ideologije i od pomirenja za sad nema ništa. S ovim se slaže i istoričar Čedomir Antić, koji u izjavi za "Vesti" kaže da je pomirenje ovih ideologija danas nemoguće jer je komunizam odavno umro, kao i većina komunista i četnika.
- Ako nisu pomrli dosad, hoće u narednih nekoliko godina. Aktuelnu polemiku danas vode njihovi potomci, koji ne mogu da se pomire s delima i nedelima svojih predaka. Činjenica da su se serijom "Ravna gora" ponovo raspalile stare strasti govori da u Srbiji nikada nije ni uvedena demokratija, odnosno da nikada nismo ni raskrstili s komunističkim režimom koji je za 40 godina potpuno uništio Srbiju. Decenijama su partizani predstavljani kao oslobodioci, dok su četnici ozvereni. To se nastavilo sve do danas. Ali taj trend mržnje nije prisutan samo kod nas, pa pogledajte Jevreje, i oni se decenijama glože između sebe. Što se same serije tiče, ona je istorijski ispravna u velikoj meri - kaže Antić.
I nije serija "Ravna gora" usamljen slučaj, gde su isplivale stare strasti. Partizani i četnici i njihovi, doduše verbalni, sukobi sporadično pune novinske stupce. Jedan od njih zamalo je završio na sudu u Strazburu. Naime, 2004. godine je Srbija donela zakon prema kome je trebalo da četnici dobiju sva prava kao partizani, prvenstveno penziju. Da bi uopšte mogli da zatraže penziju ili neko drugo pravo, četnici su morali da dostave dokaz da imaju vojni staž, a zatim i da dobiju amin Vladine komisije, koja do danas nije osnovana. Tako je gotovo jedna decenija prošla, a četnici Draže Mihailovića, njih oko 3.000, još nisu ostvarili svoja zakonska prava.
Pripremili su žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali su na kraju od nje odustali.
U decembru prošle godine komunisti su protestovali jer se vlasti u Bileći odlučile da uklone spomenik partizanima koji je podignut nakon Drugog svetskog rata i da na njegovom mestu postave novi, posvećen četnicima. Postament sa petokrakom zamenjen je stubom visokim preko 12 metara, na kojem stoji obeležje četničkog pokreta. Tada je pokušano i sa kompromisom da spomenici stoje jedan pored drugog, ali partizansko obeležje je preko noći srušeno viljuškarom.
U julu ove godine predsednik Udruženja boraca i antifašista Kolašina Gojko Vlahović grubo je izvređao Srpsku pravoslavnu crkvu i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija tokom govora povodom proslave ustanka 13. jula. Na partizanskom spomen-groblju na Brezi, on je optužio mitropolita Amfilohija da nikada nije držao parastos partizanima, već samo "izopačenim strašilima". Osudio je i prenošenje posmrtnih ostataka pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, kao i inicijativu za podizanje crkve pomenice na mestima gde su partizanski spomenici.
Istoriju, uzgred rečeno, deca u Srbiji uopšte ne poznaju. Sudeći prema rečima profesora istorije u srpskim osnovnim i srednjim školama, u eri ajfona i ajpeda, partizani i četnici su za srpske učenike praistorija. Osim ako nemaju nekog u porodici ko bi im ispričao o događajima iz Drugog svetskog rata, oni o tom periodu vrlo malo znaju. Malo je onih koji uopšte znaju ko je bio Tito, a o Draži Mihailoviću da ne govorimo.
"Tito je bio neki vođa Srba, Hrvata i Slovenaca, a za Ravnogorski pokret nisam nikad čuo" (maturant gimnazije).
U današnjim udžbenicima partizani su predstavljeni kao masovan pokret u Jugoslaviji nakon Titovog povratka iz Rusije. Navedene su glavne bitke na Sutjesci i Neretvi, a četnici su opisani kao pasivna vojska, čiji su delovi znali da izvode akcije i na svoju ruku. Ideološke razlike dva pokreta objašnjene su tako da su četnici za kralja i građanski sistem vrednosti, a partizani su komunisti za narodnu vlast i veze sa Rusijom.
Psihoterapeut Zoran Milivojević za "Vesti" kaže da sa ovim današnjim razmiricama između četnika i partizana nemaju veze ni škola, ni država, već je to stvar duboko ukorenjenih predrasuda.
- Predrasude se prenose sa kolena na koleno, Dete veruje svom tati i dedi i to je za njega jedina istina i zakon. Kada krene u spoljni svetm on tu porodičnu istinu brani svim sredstvima. Tako uverenje, odnosno predrasuda postaje ideologija. A predstavnici ideologija sebe vide ili kao spasioca ili žrtvu, niko nije agresor. A to što se posle 70 godina potomci četnika i partizana svađaju, govori o tome da je u Srbiji konstantno u toku građanski rat niskog intenziteta. Vraćaju nas u prošlost umesto da gledamo u budućnost. A sve je to igra za odrasle, mladi se ne mogu zavarati ovim pričama. Oni žele da čuju i drugu stranu, čak imaju i osećaj empatije prema njima. Zato će oni rado i gledati ovu seriju - kaže Milivojević.