Od pasoša do penzije
U nastavku izdvajamo neke od tema koje će posebno interesovati naše ljude koji žive i rade u Nemačkoj:
DVOJNO DRŽAVLjANSTVO
Jedna od najspornijih tema u dogovorima Unije i SPD je bilo pitanje dvojnog državljanstva. Unija je htela da pošto-poto zadrži dosadašnji opcioni model po kojem su deca rođena i odrasla u Nemačkoj i čiji roditelji potiču iz država van EU morala da se najkasnije do svoje 23. godine odluče za jedno od dva državljanstva. Ko to nije uradio, izgubio bi trajno nemački pasoš.
Sada je na insistiranje SPD-a uvedeno da mladi stranci više ne moraju da biraju između dva državljanstva. Opcioni model koji je uveden 2000. godine se ukida, mada po nekim interpretacijama to još uvek ne znači konačno "da" za duple pasoše.
Oni koji su samo rođeni u Nemačkoj, a onda se posle dužeg vremena ponovo doselili u zemlju neće automatski dobiti dvojno državljanstvo.
Ovom odlukom je , kako se računa, godišnje između 3.000 i 7.000 mladih stranaca (među njima je najviše Turaka) pošteđeno ovog ultimatuma. Do sada je oko 180 mladih sa migrantskim poreklom zahvaljujući opcionom modelu izgubilo nemački pasoš jer su se odlučili za nacionalnost svojih roditelja.
Nemačka inače odobrava duple pasoše građanima EU-država i Švajcarcima. Postoje i zemlje koje generalno ne daju ispis iz državljanstva svojim građanima (Iran, Avganistan, neke države Latinske Amerike i Afrike), tako da se i tu prave izuzeci i oni uglavnom dobijaju duple pasoše.
PUTARINE
Glavni zagovornik uvođenja putarina za strance, bavarska CSU, ostvarila je samo fiktivnu pobedu u koalicionim pregovorima. Iako bi zakon o tome trebalo da bude donet iduće godine, još uvek je veoma nejasno kako će se regulisati ova problematika. Vinjete za putnička vozila treba da budu u skladu sa EU pravom, što praktično znači da ne smeju da diskriminišu strane vozače, tako da je njihovo uvođenje i za domaće vozače neminovno.
Unija i SPD garantuju, međutim, nemačkim vozačima da će im se, ukoliko budu morali da plaćaju vinjete, to nadoknaditi kroz smanjenje poreza na vozila. Povodom toga su Austrija i Holandija već najavile tužbe protiv Nemačke, tako da je njeno uvođenje još krajnje neizvesno.
Ukoliko se putarine ipak uvedu, zavisno od dužine korišćenja, postojale bi tri kategorije vinjeta: 10 evra za 10 dana, 30 evra za dva meseca i 100 evra za godinu dana.
MINIMALNA CENA RADA
Posle mnogo otpora od strane CDU/CSU dogovoreno je da jedinstvena minimalna cena rada u zemlji bude 8,5 evra po satu. Ona će stupiti na snagu tek od 1. januara 2015. godine s ograničenjima za branše koje već imaju reprezentativne tarifne ugovore, a najkasnije do 2017. godine bi bila zakonska obaveza za sve poslodavce.
Trenutno postoji 41 tarifni ugovor koji predviđa satnicu ispod 8,5 evra, između ostalog, za poslove u pekarskoj industriji, restoranima, hotelima, poljoprivredi, gastronomiji, nadzornim i bezbednosnim službama.
Od opšte minimalne cene rada najviše će profitirati frizeri, čistačice, monteri, baštovani, cvećari... Sedmočlana komisija sastavljena od predstavnika poslodavaca, radnika i eksperata bi posle 2017. godine proverila da li je minimalna cena rada i dalje opravdana ili treba da se promeni.
PENZIJE
I ovde su na insistiranje socijaldemokrata malo olabavljeni zahtevi za odlazak u penziju sa 67 godina. Tako će od jula iduće godine zaposleni moći da odu u punu penziju sa 63 godine, pod uslovom da su prethodno 45 godina uplaćivali penziono osiguranje. Ta starosna granica će se, međutim, postepeno pomerati naviše najpre do 65 godine, a do 2029. godine će biti podignuta na 67 godina.
U radni staž će biti uračunate i godine kada je neko bio nezaposlen, ali pod uslovom da je i tada uplaćivao penzijske doprinose. Vreme koje je provedeno u čuvanju dece takođe se preračunava.
Od jula iduće godine stiže i tzv. muterrente koja je u stvari dodatni penzijski poen za starije majke koje su rodile decu pre 1992. godine. Ova mera koja treba da poboljša status starijih žena doneće 28,14 evra više mesečno majkama na zapadu i 25,74 na istoku zemlje.
Invalidske penzije bi takođe trebalo da se povećaju, ali u kom obimu nije navedeno u koalicionom ugovoru. Od 2017. godine je takođe predviđeno da penzioneri koji imaju male penzije, ali su 35 godina uplaćivali penzijsko osiguranje (od 2023. godine biće uslov 40 godina), dobiju tzv. solidarnu penziju u visini do 850 evra. Realizacija ovog cilja je, međutim, prilično komplikovana i moraće još da se razradi.