Kafana za siročad (i još neke)

Kafane su oduvek bile zaštitni znak Beograda

 

Kada su se u Srbiji razvila partijska takmičenja, važila je za kafanu Napredne stranke. U to doba joj je sopstvenik bio Vasa Mijatović, zvani Bezobrazni Vasa, koji je ovu zgradu zaveštao Domu sirotne dece.

U sali Kasine je 1918. neko vreme zasedavala Narodna skupština Srbije, a posle je do 1920. priređivalo predstave Narodno pozorište. Drugi simbol Terazija je mnogo mlađi, i to je hotel Moskva. Nastao je na mestu kafane Velike Srbije, koju su obeležila dva prečanska pisca, Stevan Vladislav Kaćanski joj je dao ime, a profesor Stevan Sremac držao najbolja slova pred svojim kolegama.

U neposrednoj blizini je stajala nekada najčuvenija terazijska kafana Slavina. Tu je, kako svedoči komediograf Branislav Nušić, jedan od najboljih srpskih satiričara Radoje Domanović "raskošno rasipao svoje zdravlje i svoj duh trošeći ga na jednu vrlo obilnu usmenu literaturu".

Sa te strane Terazija bila je nekada i znamenita beogradska kafana Zlatan krst, koja je postojala još pre sedamdesetih godina 19. veka, ali već prvih decenija 20. veku to više nije bila gostionica, nego radionica. Kako napominje Nušić u to doba, "i danas još ispod streje nad krovom postoji zlatnim slovima natpis "Zlatan krst".

Bio je jedini natpis ćirilicom, pa ga Austrijanci za vreme okupacije nisu skinuli, jer ga nisu primetili. "Zlatan" krst je u najburnije doba novije istorije igrao znatnu ulogu. Tu, u toj kafani je 1876. nikao rodoljubivi poklič da se pomogne golorukim ustanicima u Bosni i Hercegovini; tu su se zbirali novčani prilozi za ustanike, tu upisivali dobrovoljci. Kada je Srbija zagazila u svoj prvi rat, iz "Zlatnoga krsta" kretali su dobrovoljci na Drinu, Deligrad i Javor.