Flandrijska deca iz škole "Jugoslavija" sutra slave
Podstaknut, za đake praznom oznakom "Jugoslavija" koja je još na zgradi paviljona ispod naziva njihove škole, pedagoški tim flamanske gimnazije odlučio je da otvori vrata takozvanom "razredu jugoslovenstva" u kojem će se godinu dana izučavati fenomen "jugoslovenske singularnosti", u okviru projekta "Misliti Jugoslaviju u Evropi danas".
To je nastavak sličnog projekta iz novembra 2011, kada je na Slobodnom briselskom univerzitetu za 1.200 studenata s četiri katedre za Međunarodno pravo, organizovan jednosemestralni kurs "Misliti Jugoslaviju dvadeset godina kasnije". Tih 1.200 studenata imalo je u tadašnjem januarskom roku i ispit pod nazivom "Jugoslavija".
Sada, tokom školske 2013/2014, 220 đaka od 14 do 16 godina radiće na projektu koji će voditi sedam profesora, na teme: Antifašizam, Jednakost, Emancipacija, Samoupravljanje (raskid sa Staljinizmom), Jugoslovenski nadrealizam, Jugoslovenski muzički i umetnički modernizam, odnosno singularnost "arhitekture jugoslovenskog projekta", kako u njegovom poetskom, tako i u političkom obliku.
Tim povodom su i predstavnici Arhitektonsko-grafičkog kolektiva Škart, u saradnji sa izdavačkom kućom Edicija Jugoslavija otvorili u kompleksu škole izložbu "Misliti Jugoslaviju u Evropi danas".
"Ova izložba je velika kartonska kutija ispresecanih sećanja na jednu zemlju koje više nema. Između intimnih sećanja i knjiga istorije postoji uvek isti početni prazan prostor u kojem obe strane smeštaju vlastite interpretacije. Ali, ako je pošiljalac prazna adresa na kojoj više niko ne stanuje (Jugoslavija), šta je sadržaj koji stiže u Belgiju? Na adresi na kojoj je stanovala Jugoslavija, još stanuju čvrste ideje", poručuje autor izložbe đacima belgijske škole u Vevelgemu.
Jugoslovenski paviljon je 1958. bio jedan od najmanjih, ali po ocenama arhitekata iz celog sveta, jedan od najveličanstvenijih. Sazdan od gvožđa i stakla, imao je za cilj da predstavi modernizam jugoslovenskih ideja, koncepata, kao i turizma, a ne naučnih dostignuća.
Belgijski đaci će sutra u školi Sent Paulus u Vevelgemu obeležiti Dan Republike nekadašnje Jugoslavije koja je izgleda bila izgrađena od poroznijih materijala nego istoimeni paviljon, rascepkavši se, uz krvave sukobe, na nekoliko novih država.
Poster narodnog heroja Stjepana-Stipana-Stevana Filipovića, čija fotografija je nekada bila izložena u jugoslovenskom paviljonu u Briselu, sada će biti deo postavke u školi u Vevelgemu i bljesnuti obnovljenom simbolikom.
Tokom sutrašnjeg celodnevnog programa biće predstavljen i otisak Filipovićevog spomenika u Valjevu, čiji autor je vajar Vojin Bakić, a do 20. maja 2014, kada će škola u Vevelgemu obeležiti 55 godina postojanja uz završnu svečanost projekta, biće izložen i otisak na platnu Bakićevog spomenika Pobedi revolucije naroda Slavonije u Kamenskoj, srušen 1991.
Uz bogat propratni muzički i filmski program, predviđeno je i da belgijska rediteljka dokumentarno-eksperimentalnog filma Sara Vanagt i njena koleginica Nina de Vrome snime film o školskoj godini posvećenoj Jugoslaviji u Vevelgemu.
"Jugoslovenski poetsko-politički projekt i borba slabije naoružanih partizana koji su uspeli da pobede mnogo nadmoćnijeg neprijatelja, utrli su put u bespuću: uspeti kada to i izgleda, na prvi pogled, nemoguće. Koreografija jugoslovenskih partizana na veikoj pozornici sveta je zato primer koji svako treba danas da interpretira iznova", poruka je autora izložbe u školi u Vevelgemu.
Ideje "socijalne pravde, jednakosti, antifašizma, samoupravljanja, udruživanja slabih u snagu (Pokret nesvrstanih), emancipacije, uvek iznova traganje za slobodom i pravdoljubljem za obespravljene" ponovo su na adresi na kojoj je nekad stanovala Jugoslavija, u galeriji pretvorenoj u školu, i u fokusu vevelgemskih đaka - i to je putovanje na koje autori izložbe pozivaju.