Nada u bolje sutra svakim prilogom veća

Do Dupeljeva, koje je 43 kilometra udaljeno od Vranja nemoguće je stići bilo kojim prevoznim sredstvom, jer kiša danima pada. Samo peške, u čizmama do kolena. Tako je od asfaltiranog puta u selu Mijovcu do kuće Jovanovića potrebno minimum dva sata brzog hoda. To je svakodnevna maršruta malog Saše koji odlazi u centralnu školu u Vlasu, gde pohađa osmi razred. Kada se spusti sa planine u Mijovcu čeka autobus. Ako ga slučajno nema, onda ide peške još sat vremena. Sve zavisi od vremenskih uslova.

Zbog tog nepristupačnog terena do kuće Jovanovića, sa Sašom i njegovim roditeljima susreli smo se u mesnoj kancelariji u centralnom selu Vlase. Sa lica dečaka nije se skidao osmeh, a u očima su se videle samo sreća i radost. Odlučio je da ovaj novac zajedno sa ocem Novicom i bolesnom majkom Sunčicom upotrebe za uvođenje vode u trošnu kućicu sa česme u dvorištu.

- Hvala toj dobroj teti, sada nam je mnogo lakše. Kupili smo crevo, treba nam još nekih delova i da nađemo nekog da to priključi. Samo da to stignemo pre zime, da se majka otarasi bede i spasi muka. Da više ne pere stvari napolju ispod strehe i smrzava se. Ona je fina i dobra, ali zbog depresije pije lekove.

Voli školu - Ovde će brzo sneg. Kod nas gore u planini pada preko noći, ali danju se istopi. Uh, kad krene da veje napada po metar-dva, a dogodi se kao pretprošle zime i do tri metra. Tada je nemoguće ići od kuće. Najviše mi je žao što tih dana moram da odsustvujem iz škole. U mom zaseoku nema dece. Igram se sa psom i kozama, pa zato jedva čekam da pođem u školu, igram loptu i družim se sa drugarima i drugaricama - ističe Saša.

Ćuti i sve trpi stojički. Koliko puta sam morao sa ocem da joj pomognem, pošto iznenada onemoća i padne, više ni sam ne znam. Još jednom, hvala svima koji nam pomažu. Bez njih bismo bili izgubljeni. Spasli su nas gladi, a potom i dali nadu da svojim radom nešto krenemo da stvaramo. Kupili smo koze, imamo ih tri, pa imamo mleka i više nismo gladni. Imamo i sira, koliko za nas. Lepo vreme ove jeseni, pogodno za pečurke, omogućilo nam je da uberemo i osušimo desetak kilograma. Cena otkupa je mala, ali uzećemo oko 200 evra, što je za nas pravo bogatstvo - kaže Saša, preuzevši donaciju pretvorenu u dinarsku protivvrednost.

Voleo bi, kako kaže Saša, da ekipa "Vesti" nekim terenskim vozilom dođe do njihove kuće, čim vreme dozvoli, da vidimo njihov napredak, prostoriju za koze, pokrivenu sa svih strana vezanim osušenim stabljikama kukuruza-šašom. Da vidimo svinju koja sada teži 60 kilograma. Pokušaće još malo da je uhrane ako dozvoli vreme i ne bude velikog mraza. Biće za njih i mesa, a to doskora nisu imali, mogli su samo da dobiju od komšija za Sašu da proba.

- Kupili smo na vreme prase koje hranimo, kao i koze. Zato svima koji su nam pomogli neka Bog da prvo zdravlja, a posle biće i drugog. Tako se i ja molim za mene i moje roditelje - ispraća nas Saša put Vranja po hladnom i kišovitom vremenu preko planine Goč, obavijene maglom.

POZIV DONATORIMA Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.