Dokad da živimo u logoru!

Reporteri "Vesti" ujutru su zatekli izbeglice u hladnim sobama obučene od glave do pete, ili zavučene pod jorgane. Oko podneva su ponovo zasijale slabe sijalice, a žitelji kampa odahnuli. Rešenju njihovog problema, kažu, najviše su doprineli mediji koji su pisali o bahatom ponašanju Elektrodistribucije koja sirotinji isključuje struju, a nije u stanju da od bogataša, političara i državnih preduzeća naplati dugovanja koja se mere u milijardama.

Deci najteže U ovim barakama živi oko tridesetoro dece. - Je l' neko misli šta sa našom decom? Neki su kao deca došli, a neki su rođeni ovde. Šta su oni dobro videli? Više puta nam kažu da se sprdaju sa njima što žive po barakama. Zovu ih bednicima, šutiraju, dođe do svađe - pričaju ogorčeni roditelji.

- Predsednik opštine Rakovica je sve potegao da reši problem. Valjda je ispala ružna slika u medijima. Mi smo se obraćali svima za pomoć, ali niko nije hteo da nam pomogne. U opštini mi je jedan rekao da sam alapača, a ja mu odgovorim, pa jesam, 'ajde dođi da vidiš kako mi živimo. Probleme sa strujom imamo od kako je na vlast došla Srpska napredna stranka - kaže Jelica Perović (48), izbeglica iz Istoka.

Ona priča da u ukupno tri barake koje pripadaju firamama Jastrebac i Brvenik od 2000. godine živi oko 80 porodica. Posle 13 godina, preko glave im je problema sa strujom, zajedničkog kupatila i konstantnog pritiska, pa su od gradskih vlasti tražili zemlju preko puta kampa da izgrade nešto svoje, ali im ta želja nije uslišena.

- Preko puta ima više od 20 hektara državnog zemljišta, a mi smo tražili tri ara da napravimo nešto. Napravili bismo isto ovako od dasaka, da znamo da je naše. Ali ne daju - kaže Jelica.

Kupatilo na deset porodica Nebojša Terzić, 36 - godišnjaka iz Istoka i 66-godišnjeg Sretena Novakovića iz Prištine, zatekli smo za stolom na kome je bila dogorela sveća. - Od 2000. godine živim sam. Sve ovo smo sami sređivali. Kada smo došli bilo je katastrofa. U zidovima rupe, po patosu miševi. Mi smo sami krečili, sređivali, sakupili da imamo najosnovnije za život, gde da se okupamo. I danas jedno kupatilo deli 10 porodica - kaže Nebojša Terzić.

Slađin Mašić, 43-godišnjak iz Kline u kampu živi sa suprugom i troje dece. Dve ćerkice su bile male kada je došao, a sin je rođen među zidovima od iverice.

- Do 2011. nismo imali problema, a sada gde god se pojavimo kažu vi niste priznati kamp. A čiji smo mi? Dokle ćemo ovako? Nikada nam niko nije ponudio ni bolje ni gore rešenje od ovoga. Gradski poverenik koji je zadužen za nas je najveća budala. Rekao sam da za njega mora da se nosi alko-test, jer je stalno pijan. Sada on nama poručuje da struja mora da se plaća. Mi hoćemo da plaćamo, ali gde su nam pojedinačni strujomeri, i od čega kada možda samo 20 odsto ljudi ovde ima od čega da plaća - kaže Mašić.

Stojanka Pitulić iz Kline se kreće uz pomoć štake. Strme stepenice kojima se silazi od puta do baraka za nju su strašna prepreka, pogotovu zimi, na poledici. Povređena i nesrećna zbog teškog života kaže da joj je jedino ostalo da potraži azil.

Duguju 4.300 evra Dug za struju je veći od pola miliona dinara (oko 4.300 evra). Kako je saopštila Elektroprivreda Srbije, neizmireni dug za utrošenu električnu energiju se vodi na jedno fizičko lice, a ne na više porodica.

- Stranci kada dođu pitaju - gde odlaze sredstva kada vi živite u logorima? Da 30 dece bude sedam dana bez struje u 21. veku, to je sramota za našu državu. Nama je sve uništeno dole u Metohiji. Da možemo da se vratimo, mi bismo to učinili. Ali, nećemo biti mirni. Od proleća tražićemo da se rešava naše stambeno pitanje, a ako ne, masovno ćemo izaći na ulicu i tražiti zajednički azil - najavila je Stojanka koja dodaje da ih niko od političara ne obilazi osim u predizbornoj kampanji.

- A i tada dođu i donesu 15 paketa, a ovde ima 30 dece. Samo bace kosku među njih - ogorčena je sagovornica "Vesti".

Na svu nemaštinu i hladnoću, žitelji izbegličkog kampa svaku noć su gledali na azil pasa koji je imao ono što je njima nedostajalo.

- Preko noći, tamo reflektori rade ko na "Marakani", celo brdo sija. Čuo sam čak da imaju grejanje. Nemam ništa protiv da reše azil za pse, ali kerovi imaju struju a mi nemamo - zaključio je Slađan Mašić.

Predrasude Pored svih nedaća žitelji ovog kampa kažu da se bore i sa predrasudama. - Ljudi kroz neke pojedince gledaju i nas. A zna se koji su ti ljudi iz Metohije koji voze džipove. Pojedini su prodali zemlju ranije i otišli, a mi sada kod tih čistimo kuće. Mi smo njihove čistačice. A moj tata i moj svekar, jer su bili veliki Srbi i do poslednjeg ostali, nemaju ništa. Ovaj bedan život me je naterao da se sada kajem što mi nismo prodali tada zemlju ranije - kaže Stojanka Pitulić, izbegla iz Kline.