Zašto se Rusija protivi ulasku Ukrajine u EU?

Potpisivanje sporazuma Ukrajine i EU, uprkos nastojanju Rusije da to omete, bio bi veliki udarac za predsednika Vladimira Putina, ocenjuje ta agencija. Ruski stav prema Ukrajini je kodifikovan u nazivu te zemlje, pošto Ukrajina doslovno znači "na ivici" ili "granična zemlja".

Veći deo današnje Ukrajine je došao pod kontrolu ruskih careva u 18. veku pošto je dugo bila deo poljsko-litvanske državne zajednice. Neki delovi teritorije su kratko bili nezavisni u haotičnim godinama posle Oktobarske revolucije 1917, a Ukrajina je bila pod kontolom Moskve sve do raspada Sovjetskog Saveza 1991.

Spor oko gasovoda Kroz Ukrajinu prolazi glavni gasovod za izvoz ruskog gasa ka zapadu Evrope, a sporovi Moskve i Kijeva oko cena gasa su doveli do obustava isporuka drugim zemljama. Rusija je godinama radila na tome da stekne kontrolni udeo u ukrajinskoj gasovodnoj mreži, ali je Kijev to uporno odbijao. Moskva nastoji da smanji zavisnost od tranzita kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih gasovoda Severni i Južni tok, ali kroz Ukrajinu i dalje prolazi glavnina ruskog gasa.

Više od dve decenije nezavisnoti Ukrajina je bila pod izvesnim uticajem Rusije, pošto oko trećine stanovnika te zemlje govori ruski kao maternji jezik. Kada je Mikola Azarov postao premijer 2012, jedno od prvih obećanja mu je bilo da će naporno raditi da nauči ukrajinski.

Ukrajina ima središnje mesto u nekoliko ključnih elemenata ruske kulture. Kijevka Rusija, labav savez slovenskih plemena oko Kijeva bio je regionalna sila od 9. do 12. veka dok je Moskva bila samo mala naseobina. Vladar Kijevske Rusije, Vladimir Prvi Veliki doneo je hrišćanstvo u te oblasti, čime je položena osnova za Rusku pravoslavnu crkvu. Neka od najvećih imena ruske literature, poput Nikolaja Gogolja i Mihaila Bulgakova su poreklom iz Ukrajine.

Ruski predsednik Vladimir Putin "Narandžastu revoluciju" 2004. je smatrao delom planova Zapada da se proširi na istorijsko rusko tlo. Putin je takođe kritikovao predloženi sporazum o političkom približavanju i sporazum o slobodnoj trgovoini između EU i Ukrajine, kao još jedna primer zalaženja u ono što Rusija smarta svojom tradicionalnom sferom uticaja, a Brisel je optužio za "pritiskanje i ucenjivanje" Ukrajine.

Spor oko čelika i čokolade S inteziviranjem razgovora o približavanju Ukrajine EU, Rusija je ograničila uvoz ukrajinske robe, poput čelika i čokolade što je, prema Azarovljevim tvrdnjama, smanjilo ovogodišnji izvoz Ukrajine za 6,5 milijardi dolara. Rusija je upozorila i da će uvesti veće poreze na svu ukrajinsku robu ako se ta zemlja pridruži EU.

Dok je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza, tu su bila vodeća industrijska postrojenja metalurgije, autoindustrije, brodogradnje, avijacije i raketne tehnike. Neke od tih fabrika su loše prošle 90-tih godina, ali su mnoge opstale.

Rusija je nastavila da se oslanja na ukrajinsku proizvodnju motora za avion i rakete, turbine, pumpe i različite industrijske delove i oruđe. Neke od sovjetskih interkontinetalnih projektila koje su i dalje osnova ruskih strateških nuklearnih snaga, proizvode se u Ukrajini i potrebne su im popravke i održavanje koje jedino mogu obezbediti ukrajinske fabrike. Ruski borbeni helikopteri takođe koriste motore iz Ukrajine.

U okviru pokušaja da spreči Ukrajinu da potpiše sporazum s EU, Moskva je poručivala da će taj sporazum primorati Rusiju da prekine industrijsku saradnju, što bi teško koštalo ukrajinsku industriju. U ukrajinskoj luci Sevastopolj je i baza ruske Crnomorske flote. Iako je ta flota relativno mala u poređenju s drugim ruskim pomorskim snagama, njenih brodovi su igrali važnu ulogu u angažmanu Rusije širom sveta, između ostalog nedavno su plovili do sirijske obale.

Predsednik Ukrajine Viktor Jankovič je 2010. potpisao sporazum s Rusijom o produžetku zakupa te baze do 2042. Pošto Rusija ne radi na alternativnoj bazi na svom delu crnomorske obale, udaljavanjem Kijeva od Moskve, ruska mornarica bi teoretski mogla ostati bez baze.