Ljubavnik sa krilima
Među dunavskim ribarima još kruži priča kako su neki od njih videli šarana koji izlazi iz vode i pretvara se u zmaja sa krilima. U nekim krajevima Srbije šaranovo meso je čak bilo zabranjeno, kao meso svete životinje. Smatralo se da bi čovek koji bi pojeo šarana mogao da dobije epilepsiju.
Od ovna su nastajali rogati zmajevi. Ako se smuk preseče na pola, pa prednji deo ode u rupu, od tog dela će sigurno nastati zmaj, i on će biti onog pola kojeg je bila i životinja.
Zmaj može da se pretvori u koju god hoće životinju, ali se najradije pretvara u čoveka, tako da u narodnim pesmama gotovo svaki ima ljudski lik. Nepovrediv je, osim u posebnim okolnostima, kao starogrčki junak Ahil ili germanski Zigfrid. Može da mu naudi samo vrela voda, i njome je on ubijen u nekoliko srpskih pripovedaka. U srpskim oblastima koje nemaju druge zaštitnike, zduhače, zmaj obavlja i njihove dužnosti: uzima lik orla i u vreme suše dovodi oblake sa kišom, vodi borbu sa alama i štiti njive i goveda. Može da preuzme oblik drugih živtinja, naročito petla, a bitku vodi samo zmajeva duša, dok telo spava.
Zmajevi se, zajedno sa anđelima, svecima i vilama smatraju narodnim borcima koji brane sve ono što je u svetu dobro, pošteno, pravedno i istinito. Kada se kaže da se zmaj uzima za venčanog kuma, da se vile udaju za zmajeve, da se srpski zmejvi bore sa turskim alama oko letine, sve to rade samo srpski zmajevi.
Zmaj može da bude i nevidljiv, osim za ženu u koju se zaljubi. Žene koje bi provele strasnu noć sa zmajem bile bi blede, ispijene i izgubile bi želju za smrtnim muškarcima, jer su zmajevi neverovatno potentni. Žene su ih se teško oslobađale i o tim vezama nikom nisu smele da pričaju, a često ni one ne bi želele da ostave svoje vatrene ljubavnike. Ipak, zmaj je morao da se isteruje ukoliko bi došla sušna godina, jer se smatralo da je zbog zaljubljenosti zapostavio donošene padavina.
Zmaj bi obično kod žene dolazio iz ognjišta, kroz odžak. Žena koja je htela da prekine vezu sa njim, trebalo je da stavi kotao vrele vode u ognjište, pa bi zmaj upao u njega i izgoreo. Pomagalo je i ako bi se okadila sopstvenom kosom ili našla šuplju bukvu u kojoj je živeo zmaj i da je zapali, a najefikasnije je ukoliko ima pri sebi loj nekog drugog, izgorelog zmaja.