Banjalučani objasnili odlazak muslimana iz grada
Karadžić (68), tadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, optužen je za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida.
Trojica tadašnjih zvaničnika regionalnih vlasti u Banjaluci - Anđelko Grahovac, Novak Kondić i Nikola Erceg - negirala su postojanje plana za trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva s teritorije samoproglašene Autonomne Regije Krajina.
Član kriznog štaba ARK, Grahovac je rekao da je taj štab, protivno navodima iz optužnice, "nikada nije dobio instrukcije da sprovede progon i etničko čišćenje". Ni Karadžić, ni njegov najbliži saradnik Momčilo Krajišnik "nikada nisu promovisali mržnju prema drugim narodima", izjavio je Grahovac.
Tokom posete logoru Vojske RS za ratne zarobljenike na Manjači, svedok se, po sopstvenim rečima, uverio se da su "zarobljenici sigurni" i da se "pravila poštuju".
Odlukom da sprovedu "nelegalnu secesiju" BiH od SFR Jugoslavije kojoj su se Srbi suprotstavili, muslimanski i hrvatski lideri, po Grahovcu, izazvali su bosanski rat.
Odgovarajući na pitanje tužiteljke Kerolajn Edžerton, Grahovac je potvrdio da su "stotine poslovnih objekata" nesrba u Banjaluci dignute u vazduh, te da su Muslimani i Hrvati izbacivani iz svojih stanova i kuća. Svedok je, međutim, tvrdio da "to nije bilo naređeno s višeg nivoa", nego da se "raširilo kao epidemija".
"S tim se nisam slagao. Mislio sam da bi mi Srbi trebalo da se borimo protiv povampirenog ustaštva Muslimana i Hrvata, a ne da se bavimo krađom imovine", rekao je on uz ocenu da je "krizni štab mogao da naredi VRS da to spreči".
Predsednik tog štaba Radoslav Brđanin javno je određivao procenat Muslimana koji mogu ostati u Banjaluci da bi "pokazao koliko je veliki Srbin", ali to to nije imalo veze s Karadžićem i Krajišnikom "koji nikada nisu govorili o procentima i progonu nesrba", naglasio je svedok. Tribunal je Brđanina osudio na 30 godina zatvora zbog progona nesrpskog stanovništva iz Bosanske krajine.
Grahovac je potvrdio i da je na Manjači bio zatočen jedan njegov prijatelj Musliman koji nikada nije učestvovao u borbama. Rekao je i da su pojedini pripadnici jedinice VRS "Vukovi s Vučjaka" pljačkali nesrpske kuće, ali je sugerisao da se bosanski Srbi muslimanskim i hrvatskim borcima "nisu mogli suprotstaviti univerzitetskim profesorima".
Član kriznog štaba i presednik vlade ARK, Nikola Erceg izjavio je da taj štab nije imao nadležnost nad policijom i da "nije mogao da naređuje vojsci". Premda su na sastancima štaba pominjani logori za nesrbe u okolini Prijedora – Omarska i Keraterm, to je bilo u kontekstu "logističke podrške". Po Ercegovim rečima, politika vlasti ARK "nije bila nasilje, niti progon nesrba". Imovinom Muslimana i Hrvata koji su "otišli", raspolagale su vlasti u Banjaluci, ali "privremeno".
Treći svedok, Novak Kondić tvrdio je da "politika SDS nije bilo da trajno ukloni nesrpskog stanovništva kroz zločine, genocid, istrebljenje i prisilno premeštanje". Krizni štab u Banjaluci, u kojem je Kondić bio zadužen za "platni promet", imao je zadatak da "obezbedi normalan život", a nije bio, kako se navodi u optužnici, "sredstvo za trajno uklanjanje Muslimana i Hrvata" zločinima.
Kondić je rekao da "nikada nije čuo da je Srpska demokratska stranka nameravala da istrebi bilo koga". U unakrsnom ispitivanju, zastupnik optužbe pitao je svedoka da li je to bilo samo njegovo "lično uverenje", ili pouzdano saznanje. Kondić je odgovorio da je "prosuđivao kao običan građanin".