Umesto na akademiju - u zatvor!

Saša Blagojević, od crtača stripa do čuvara u zatvoru

- Sreća te gleda, đavo ti ne da. Mnogo mi je žao što nisam uspeo da iskoristim svoj talenat. Zbog nedostatka novca za studije, završio sam samo prehrambenu školu, a onda sam se zaposlio kao čuvar u ćuprijskom zatvoru. Ali, nikada nisam odustao od svog sna. Crtao sam stripove, a sada radim crteže - priča Saša za "Vesti".

Dosad je uradio 20 stripova, a počeo je da crta još u srednjoj školi. Sa školskim drugom Sašom Ilićem, koji je dobro pisao, uradio je avanturistički strip "Hram zlatne anakonde" od 24 table. Nažalost, taj strip nikada nije zaživeo.

- Grafika mu je oduvek bila bliža, a nikada nisam voleo da bojim. Za strip crtače ne postoje ni škola ni udžbenici. Učio sam od afirmisanih crtača, kao što su bili Bane Kerac, Rajko Milošević, Žan Žiro, Milo Manara i drugi. Radio sam umetnički, a ne komercijalni strip, poput "Komandanta Marka", "Zagora" ili Blek Stene. To je avanturistička priča ispričana na šezdesetak tabli. Umetnički strip nosi poruku kao prozni tekst ili stih - kaže Saša.

Pozorišna priča

Saša je pobedio na konkursu "pozorišnog stripa" u kategoriji kaiša za strip "Glavna uloga" koji je Bitef teatar u Beogradu organizovao 27. marta 1997. godine u čast Svetskog dana pozorišta.
- Konkurencija je bila jaka, jer se 320 autora takmičilo sa 508 radova. Mislim da sam pobedio zato što sam iskočio iz šablona. Ostali takmičari su se hvatali Hamletove lobanje, dasaka koje život znače, i sličnih stereotipa. Ja sam grafički uobličio priču scenariste Zorana Đurđevića - navodi Saša.

Zbog svog talenta na poslu je često stradavao zbog političkih karikatura, a jedno vreme bio je i u nemilosti, jer je uradio strip sa crticom iz zatvora. Naslikao je čuvara koji zatvoreniku kaže da sredi ćeliju, jer će uskoro doći upravnik. Divota, najzad su i njega ukebali. Ha, ha, ha", prokomentarisao je zatvorenik. Saša je imao problema zbog toga što je aktuelni upravnik zatvora u kome je radio mislio da se odnosi na njega.

Stripove je radio perom, četkicom i rapidografom. Da bi što vernije naslikao likove, proučio je knjigu "Anatomija čoveka".

- Svaki mišić mora da bude na svom mestu. Glava, ruke, noge, sve mora da bude proporcionalno. Taj osećaj sam stekao vremenom. Svi me pitaju zbog čega pored štafelaja imam ogledalo. Pravim grimase koje ljudi prave prilikom različitih raspoloženja. Takođe, ako strip, na primer, prikazuje trideseta godine prošlog veka, scenografija mora da bude iz tog perioda. Ako je tematika Drugi svetski rat, uniforme moraju da budu originalne - otkriva Saša.

Ali, kako je strip plaćan sve manje, on je počeo da radi crteže u fotorealizmu, čijom prodajom dopunjuje kućni budžet. Ne radi ulje na platnu, jer to danas svi rade, a on želi da bude originalan. Kada radi manje zahtevne crteže za dan može da uradi dva, ali kada su u pitanju komplikovaniji, potrebno mu je i do 20 dana. Najviše radi portrete, karikature i stare kuće. Tačnije, crteže suvenirskog tipa.

- Ne postoji kontinent na kome nema mojih crteža. Naši zemljaci, koji su na privremenom radu po svetu, naručuju mi stare srpske kuće, jer su u sličnim odrastali, a neretko donose i fotografije porodičnih kuća da ih nacrtam. U suštini, najviše traže etno-motive.