Manite se nikla, imamo mi zlata

Ministri, nađite investitore: Aranđel Balović

I dok iz Šumadije i sa Mokre gore stižu apeli da se odustane od potrage za niklom jer se strahuje da će eksploatacija ovog metala ugroziti žitelje sela oko Trstenika i Vrnjačke Banje, na Rogozni su upravo završena nova istraživanja, koja su potvrdila da je planina prepuna bakra, srebra i zlata. Narod očekuje od Vlade Srbije da konačno otpočne eksploataciju ogromnih rezervi plemenitih metala, oživi ceo kraj i brzo napuni državnu kasu, a nema ništa protiv da dođu stranci - samo ako su spremni da ulože novac u rudnike.

RUDNICI NEMANJIĆA

Još pre 15 godine Geozavod iz Beograda je na samo lokacijama Medenovac i Karavansalija pronašao 50 miliona tona bakarno-cinkane rude s procentom metala od 1,2 do 1,8 odsto. Iz jedne tone rudnog koncentrata može se, tvrde stručnjaci, izvući i po šest do sedam grama čistog zlata i znatne količine srebra. Reč je o rudi s mnogo većim procentom plemenitog metala nego u Boru i Majdanpeku.

Kamenko Ilić, jedan od najstarijih žitelja Rogozne, naglašava da je sa planine trbuhom za kruhom otišlo čak 80 odsto stanovništva i da je Rogozna doživela ekonomski genocid.

Žica do Trepče

Ogromno rudno bogatstvo na Rogozni deo je žice koja se spušta sve do Starog trga, Crnca, Belog brda i Koporića, rudnika u opštini Leposavić koji su Trepču decenijama snabdevali najkvalitetnijom rudom cinka i srebra. Sada rade samo Belo brdo i Crnac, a za njihovu rudu, koja se izvozi, oživljavanje Trepče i eksploataciju bakra i zlata na Rogozni zainteresovane su kompanije iz Amerike, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i drugih zemalja.

- Dolazili su potom istraživači iz Bugarske i Grčke koje su slali Nemci, Amerikanci i Šveđani, pronašli su nove, veće i još mnogo bogatije rezerve koje, nažalost, niko i ne pomišlja da iskoristi. Mi smo bogati siromasi, gazimo po ogromnom bogatstvu, cela Rogozna je zlatna, a decenijama živimo u bedi i sirotinji i listom se selimo, mahom u Kraljevo, Kragujevac, Čačak i Beograd - kaže 80-godišnji Kamenko.

Aranđel Balović iz Rajetića, najvećeg sela na Rogozni, kaže da je odvajkada Rogozna bila puna zlata i drugih plemenitih metala

- I u doba Nemanjića ovde se kopalo i topilo zlato. Eto, Nemanja je znao čime raspolaže i to je koristio, a ovi današnji vladari se prave ludi. Poručujemo im da se mnogo ne prepucavaju oko nikla koga "ima ili nema", neka se pozabave Rogoznom, ovde nema neizvesnosti, ima bakra, a ima i zlata - poručuje Aranđel i podseća da na nekoliko lokacija još stoje ostaci improvizovanih rudnika u kojima su Nemanjići kopali dragocene metale.

Ministru Bačeviću i premijeru Dačiću poručuju da se manu nikla, da se država ne svađa s narodom u Šumadiji i Emirom Kusturicom, da što pre naprave program, pronađu investitore i dođu na Rogoznu.

Čeka sinove: Vera Veljović

Država ne haje

Milan Barać iz Medenovca se pita zašto su svi radovi na izgradnji prestali.
- Put je uslov eksploatacije našeg rudnog bogatstva i našeg opstanka na ovim prostorima. Ne verujemo da je novac u pitanju, male su to pare za državu ako se ima u vidu koliku bi korist put doneo. Pre mislim da se radi o ignorantskom odnosu prema ovom kraju - smatra Barać.

TEPIH I CVEĆE
Emin Hamzić, žitelj Brđana na Rogozni, čudi se što se investitori interesuju za blago Rogozne, a Srbija se u svetu zadužuje na milijarde evra.

Kad god čujem da se spremaju protesti zbog početka istraživanja eventualnih rezervi rude nikla, zapitam se šta to naša država radi i šta naši političari misle. Hoće da traže i kopaju rudu tamo gde se narod buni, gde je poljoprivreda razvijena i gde ima razloga za bunu, a neće tamo gde su rezerve sigurne i gde ih svi jedva čekamo da počne njihova eksploatacija. Rogozna je prepuna bakra, srebra i zlata, godinama se to zna, čak su i najpoznatiji evropski i svetski instituti to potvrdili - kaže Emin.

Kamenko Ilić i Emin Hamzić

Desko Vukosavljević, žitelj Javora i dugogodišnji borac za zaustavljanje seoba i spas Rogozne, veruje da će bakar, srebro i zlato preporoditi Rogoznu i vratiti odseljene.

Zlatorog

Da je zlata uvek bilo na Rogozni, svedoče i imena sela: Zlatište, Zlatare, Zlatni kamen, Zlatorog, Zlatni Laz i sl. U svakom od ovih sela ruda se u srednjem veku kopala inprovizovano, rudnici i danas postoje, a u blizini njih postojale su topionice i kovnice.

- Svakoga ko ovamo dođe da nešto radi i gradi, zaposli ljude i oživi ovaj kraj dočekaćemo sa cvećem i tepihom. Ovde su nekoliko godina Bugari, Nemci i Šveđani kopali po celoj planini, uvek smo se radovali njihovom dolasku, pomagali smo im i slavili svako novo otkriće jer smo verovali da će i pomoći Srbiji da se izvuče iz teške ekonomske situacije - ističe Desko.

Starica Vera Veljović živi sama jer su deca odavno otišla u potragu za poslom.

- Trojica mojih sinova žive u centralnoj Srbiji, sama sam u Kašnju gde je ostalo još samo pet staračkih domaćinstava, mnogo kuća je zatvoreno, više sela je izbrisano iz spiska živih. Kad sam još pre 15 godina čula da gazimo po zlatu, ponadala sam se da će na Rogozni nići novi Bor i Majdanpek i da će se bar jedan od mojih sinova vratiti - kaže starica.

Pre nekoliko godina Vlada Srbije naložila je hitnu izgradnju asfaltnog puta Zubin Potok - Novi Pazar koji bi, delom i zbog ogromnih rezervi plemenitih metala, prošao vrhom Rogozne. Radovi su dobro krenuli, ali su i brzo stali, polovina deonice još je pod makadamom, često i u blatu. Dosad se sa Rogozne zbog siromaštva odselilo 80 odsto stanovništva.