Pola veka od atentata na Kenedija

Atentat na Džona Kenedija izvršio je Li Harvi Osvald. On je prema navodima zvanične istrage ispalio tri hica od kojih su dva pogodila Kenedija, u vrat i glavu.

Treći metak, odnosno prvi hitac pogodio je guvernera Teksasa Džona Konolija koji je takođe bio u predsedničkoj limuzini. Bio je to događaj koji je uznemirio i izmenio ceo svet. Mnogi i dalje sumnjaju u zvaničnu verziju.

Teorije zavere Za razliku od Vorenove komisije, druga Vladina komisija koju je formirao Kongres i koja se takođe bavila atentatima, obelodanila je, četrnaest godina posle ubistva Kenedija, da je on tog 22. novembra 1963. bio na meti još jednog napadača. U ostalim verzijama objašnjenja atentata postoje, navodno, najmanje dva atentatora, pa su prema nekima, ubistvo izvršili agenti CIA (u tom smislu pominjan je čak i Lindon Džonson), zatim mafija - zbog toga što je Džonov brat Robert kao Državni tužilac pokrenuo istragu protiv mafijaških kumova. Među teorijama zavere su i da je iza ubistva stajala kubanska politička emigracija, KGB, Fidel Kastro, direktor FBI Edvard Huver. Svoj ne mali uticaj na razne teorije zavere imali su i medijii, pre svih Holivud. Za većinu Amerikanaca, prema anketama, Džon Kenedi je bio najpopularniji lider u drugoj polovini prošlog veka.

Godine 1963, 22. novembar je dan koji je izmenio modernu istoriju kada je u sred Dalasa, u sred bela dana ubijen 35. američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi.

Na njega su u 12.30 po lokalnom vremenu iz puške ispaljena tri hica od kojih su ga dva pogodila, a nedugo zatim je umro i pre nego što je prebačen u bolnicu.

Nekoliko sati kasnije uhapšen je bivši marinac Li Harvi Osvald, ekscentrična ličnost optužena za atentat na Kenedija, koji je negirao krivicu tvrdeći da je nevin. To, međutim, nije mogao da dokaže jer je ubijen dva dana kasnije u policijskoj stanici i to pred TV kamerama.

Ubio ga je Džek Rubi, vlasnik jednog noćnog kluba, povezan sa organizovanim kriminalom.

Zbog toga je Lindon Džonson, koji je nakon ubistva Kenedija postao predsednik SAD 29. novembra formirao Vorenovu komisiju - telo koje je vodilo istragu o atentatu jer zbog ubistva jedinog optuženog Osvalda, suđenje nije bilo moguće.

Zaključak Vorenove komisije je bio da je Li Harvi Osvald delovao sam i da je ubio predsednika Kenedija iz nepoznatih motiva.

Međutim, pored zaključaka Vorenove komisije, mnogi Amerikanci i dalje veruju u mnogobrojne teorije zavere u vezi sa Kenedijevim ubistvom, posebno stoga što je pet godina kasnije, u junu 1968. godine ubijen njegov mlađi brat Robert Bobi Kenedi, tokom kampanje za predsedničku kandidaturu.

Kontorverzna porodica Kenedi

Najmlađi predsednik SAD Nakon neuspešnog pokušaja da 1956. godine osvoji kandidaturu za predsednika, to uspeva 1960. godine. Razumejući društvene i tehnološke promene i uticaj medija, posebno televizije, 1960. godine pobedio je, istina vrlo tesno, republikanca Ričarda Niksona. Tako je Džon Kenedi zamenio Dvajta Ajzenhauera na mestu predsednika SAD, kao najmlađi predsednik te države u istoriji i prvi predsednik katoličke vere. Predsednik je postao u 38. godini. Bio je izrazito popularan, tako je između ostalog predstavljan kao pacifista, borac protiv rasne diskriminacije, zatim naglašavana su ulaganja u ekspedicije u svemiru. Svojom harizmatičnošću i novim imidžom uneo je novi duh u tadašnji birokratski Vašington. Bio je prilično praktičan u svojoj politici. Naknadna istraživanja pokazala su da njegovo mirotvorstvo ima i drugu stranu medalje: podržavao je tajne nelegalne vojne operacije u inostranstvu.

Džon Ficdžerald Kenedi bio je 35. predsednik SAD. Na mestu šefa države nalazio se nepune tri godine od 1960. do ubistva 22. novembra 1963.

Rođen je u Bruklinu 29. maja 1917. godine, a diplomirao je na Univerzitetu Hardvard.

Njegov otac bio je jedna od najuticijnijih ličnosti u državi Masačusets, izvesno vreme ambasador SAD u Londonu i često navođen kao osnivač Kenedijevih kao jedne od najmoćnijih političkih dinastija.

Džon Kenedi je bio učesnik Drugog svetskog rata a u jednoj akciji je kao marinac i ranjen.

Za to je dobio najviša odlikovanja, među kojima i Crvenu značku za hrabrost. Posledica ranjavanja je bila teža povreda kičme.

Otac Džozef je političku karijeru prvo bio namenio za starijeg sina Džozefa Kenedija Juniora koji je, međutim, poginuo u Drugom svetskom ratu.

Džon Kenedi je kao već afirmisani novinar izabran za predstavnika Demokratske stranke u Kongresu 1946. godine. Pet godina kasnije postao je senator iz Masačusetsa.

Na taj period njegove karijere jako je uticalo prijateljstvo njegovog oca Džozefa sa snažnim republikanskim i antikomunističkim senatorom Džozefom Mekartijem.

Političku i društvenu moć Džonov otac posebno je stekao u vreme Velike ekonomske krize i prohibicije u SAD kada se između ostalog povezao i sa pojedinim mafijaškim krugovima, ali i sindikatima.

Pročitajte sve što smo pisali o Džonu Kenediju, ubijenom predsedniku OVDE