Dodik: Rešenje za BiH - cela iz tri dela
U obimnom dokumentu se navodi da je mnogo puta ukazano da je BiH “neuspešna država”, kao i da “ne postoji većinska identifikacija sa sadašnjom BiH zbog nerešnih međunacionalnih sukoba ispoljenih u građanskom ratu”.
U dokumentu se dalje navodi da Republika Srpska kao republički praznik obeležava 21. novembar, kao dan kada je 1995. godine u Dejtonu parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa.
Na taj način se, kako stoji u dokumentu, pokazuje značaj tog datuma i iskazuje opredeljenje za poštovanje Dejtonskog sporazuma kao međunarodnog ugovora kojim je ne samo završen rat u BiH, već i određeno postojanje i sistem funkcionisanja BiH kao složene države.
U dokumentu je analizirana izvorna dejtonska struktura BiH i istaknuta značajna ovlašćenja entiteta.
Ističe se da je Dejton predvideo samo deset nadležnosti institucija BiH, kao i da je izričito navedeno da sve druge nadležnosti koje nisu nabrojane kao nadležnost BiH, spadaju u domen entiteta − Republike Srpske i Federacije BiH.
U poglavlju, koje tretira pitanja referendum, podseća se da u federalnom zakonodavstvu SAD referendum ne postoji, ali da ima široku primenu unutar američkih država.
“Referendum predstavlja zaštitu prava federalnih jedinica koje mogu zakazati glasanje ako smatraju da su njihova prava povređena. Na primeru BiH to znači da raspisivanje referenduma pripada entitetima, jer nije izričito dato u nadležnost BiH”, stoji u dokumentu.
Dokument sadrži analizu svih važnih segmenata dejtonske strukture BiH, podsećajući da je BiH stvorena međunarodnim ugovorom i da može postojati samo na taj način.
Budućnost BiH u dva pravca
U dokumentu se navodi da su i Venecijanska komisija i politički analitičari ocenili da je Federacija BiH neodrživa ustavna konstrukcija, zbog čega se budućnost BiH odslikava u dva moguća pravca.
Prvi je, kako je navedeno, ustavna rekonstrukcija Federacije BiH i formiranje hrvatske teritorijalne jedinice, čime bi bili stvoreni uslovi za BiH kao konfederaciju s nadležnostima koje su utvrđene Dejtonskim sporazumom za zajedničke organe.
“Drugi je raspad BiH, opet na tri etničke teritorijalne jedinice, čak i u uslovima da prethodno ne bude rešeno hrvatsko pitanje“, stoji u dokumentu.
Optimalno bi bilo da BiH bude “cela iz tri dela”, navodi se u dokumentu i dodaje da bi na taj način međunarodni ugovor mogao opstati kao jedan od najvećih uspeha američke spoljne politike.