Vatrena stihija progutala teško stečenu imovinu

Svetlana Dimitrijević

- Bili smo puka sirotinja kad smo se venčali, ali onda smo suprug i ja vredno radili i polako sticali. Ali, sve što smo stvorili u poslednje tri decenije vatra je progutala za 10 minuta. Najteže je što ide zima, a mi nemamo krov nad glavom. Srećom, ostale su nam prostorije u prizemlju, ali je ploča između prizemlja i sprata natopljena vodom kojom je požar ugašen, pa ne smemo ni da založimo vatru da bismo se zgrejali. Ne smem ni da razmišljam šta će se dogoditi kad počnu kiše - kaže vidno potresena Svetlana Dimitrijević.

Sreća u nesreći za ovu porodicu jeste to što je požar izbio oko 17 sati jer bi njihova deca izgorela ili ugušila da se to dogodilo noću. Dimitrijevići još ne mogu da veruju da je vetar bio toliko jak, da je požar od staje za tili čas zahvatio pomoćnu zgradu i glavnu kuću.

- Vatrogasci su prilično kasnili. Došla su samo dva momka. Srećom, ubrzo je celo selo došlo da gasi vatru. Da nisu došli, za još desetak minuta izgorele bi i okolne kuće. Zapaljeni delovi krova leteli su na sve strane. Požar je već počeo da zahvata komšijsku staju. Vatra je ugašena tek oko pola sata iza ponoći - prisećao se užasa Aleksandar, policajac u penziji.

Pošto Jovčani cene Dimitrijeviće, svakog dana im pomažu da raščiste zgarište. Do sada su izbacili 18 traktorskih prikolica izgorelih delova krova, nameštaja, alata i raznih mašina. Komšinice donose hranu za one koji i dalje raščišćavaju dvorište i rade na kući, ali i za same Dimitrijeviće jer su im izgorele sve namirnice.
 

Zgrarište doskora srećnog doma: Aleksandar Dimitrijević

 

- Izgoreo je vagon kukuruza, tona i po jabuka, povrće, džakovi brašna... Tako smo ostali bez još jednog dobrog izvora prihoda, koji je obezbeđivao sin Ivan. Kako ćemo dalje ni sami ne znamo - rekao je Aleksandar Dimitrijević.
 

Prioritet podići krov pre kiše i snegova

 

Dimitrijevići ne znaju kako će naći novac makar za materijal za krov. Njih sedmoro žive od Aleksandrove penzije i Ivanove plate. Za sada su im pomogle samo Aleksandrove kolege iz ćuprijskog zatvora, koje su sakupile 80.000 dinara. Neke komšije su ponudile polovan crep. Ipak, zima je sve bliža, a oni u panici kako će je dočekati. Zato ovim putem mole sve ljude dobre volje, koji su u mogućnosti, da im pomognu da bar ukrove kuću pre kiša i snegova.