Pad Berlinskog zida u ritmu tehna

"Berghajn“, "Votergejt“ ili "Vikend“ su klubovi u Berlinu koji privlače mlade iz celog sveta, prenosi "Dojče vele".

Svakog vikenda 15.000 gostiju iz Milana, Madrida ili Atine stiže jeftinim letovima na dva gradska aerodroma, da bi potom odmah stali u red za ulazak u neki od svetski poznatih klubova. Prema pisanju strane štampe, čak 10 do 100 najboljih klubova na svetu nalazi se u Berlinu.

"Berghajn“, bivša toplana u istočnom delu Berlina, postao je mit, priča Tobias Rap, novinar Špigla, koji uspon Berlina ka klupskoj metropoli prati 20 godina.

"Od početka milenijuma grad je postajao sve internacionalniji. Grad gura stalno napred, i to ga je promenilo“, kaže Rap.

"Berlinski zid je pao u ritmu tehno muzike. Puštana je noću u zagušljivim ilegalnim klubovima. Tada su mladi otkrili anarhistički istočni Berlin. Počeli su da silaze u podrume, okupiraju tajanstvene zgrade kao što je bila gostinska zgrada vlade bivšeg NDR-a ili da zaposedaju monstruozne ruine nekadašnjih fabrika", piše "Dojče vele".

Spektakularnih lokacija u Berlinu je bilo na pretek. Tako je otkriven podrum bivše robne kuće, gde je otvoren čuveni tehno hram "Trezor“. Bio je oblepljen plakatama iz 60-ih godina, koji su reklamirali putovanja za Rusiju. Sve je izgledalo kao da se decenijama ništa nije dešavalo.

Ključna reč tih godina bila je ilegalno. Nikoga nije bilo briga za zakone, licence i slično. Međutim, ilegalno nije značilo i zabranjeno, već neku posebnu estetiku.

U takvim prostorima isprobavane su nove ideje, stvorena simbioza umetnosti, muzike, mode i dizajna. Nastala je andergraund avangarda 90-ih. Krajem 90-ih prošlo je i to divlje, legendarno, "kul-trip“ vreme. S jedne strane, jer su stare zgrade skupo prodate i time izgubile svoj šarm, a s druge, jer su odeljenja za marketing velikih firmi shvatila da se sa kreativnim potencijalom onih koji organizuju klubove i onih koji u njih dolaze može praviti novac.