Lažnom bombom na Valtera

Gledaoci su morali da napuste salu, a mnogi su iskoristili priliku da se našale uzvikujući "Ma ovo je delo moga ujaka četnika" ili "Evo, stigao Valter". Neki su pomislili da je sve to izrežirano u duhu filma. Među brojnom publikom bilo je i nervoznih i uplašenih, ali su gledaoci uglavnom zbijali šale i strpljivo čekali da stigne policija.

Kad su stigli policajci, rekli su da mora da se sačeka interventni vod sa psima da pretraže salu. Nakon objašnjenja o kakvom se filmu radi i šta je njegova tema,

Delo bestidnih ljudi   Kako tumačite ovo što se desilo? - Zašto pričati o ovoj jeftinoj provokaciji? Ja sam se samo začudio staromodnim konceptom sabotaže, ipak i za to treba imati ozbiljan manjak mudrosti i svesti o konsekvencama takvog glupog postupka u zemlji gde policija ne sedi baš skrštenih ruku čekajući da bomba prvo eksplodira da bi tek onda pokrenuli istragu. Ovo je delo onog sloja ljudi koji su došli u Kanadu u potrazi za kvalitetnijim i zdravijim životom od onog koji smo živeli proteklih decenija deleći se na ustaše, balije, četnike i partizane, a ostali su verni svemu onome čega bi se svaki čestit i mudar čovek duboko stideo. Šteta za njih što žive slepu prošlost od koje ne mogu da vide svetlost horizonta - odgovara Aćin.

organizatori projekcije uspeli su da ubede policiju da interventni vod nije potreban. Prisutni policajci su, zatim, pregledali salu, i publika se vratila da odgleda film do kraja.

Zoran Moro iz Sistem entertainmnenta, koji je organizator projekcije, smatra da je reč o nečijoj pakosti.

- Rekli su mi iz ovog bioskopa da im se nikada ništa slično nije desilo, a da li su raspoloženi za dalju saradnju, videćemo.

Reditelj Andrej Aćin povodom lažne dojave nam je rekao:

- Prvo što sam pomislio bilo je "samo da nije i ovaj disk pukao"... Jedan su mi već slomili iz nehata, a nemam nameru da ljudima u sali prepričavam ostatak filma! Pošto nisam imao rezervnu kopiju filma, laknulo mi je kada su mi na izlazu iz bioskopa u poverenju saopštili da moramo da prekinemo projekciju zbog anonimne dojave o navodno postavljenoj bombi u sali. Šalu na stranu, naravno da je mnogima bilo jasno da je taj anonimni poziv upućen policiji potpuna farsa. Ko još misli Valtera da zaustavi bombom? Poruka filma je bila jača od bilo koje bombe. Meni je iskreno žao tamo nekog mučenika koji je, s kapuljačom na glavi, strepeći od kiše mutiranim glasom pozvao policiju, kratko saopštio nekoliko besmisleno povezanih reči, a zatim pobegao niz ulicu dok je slušalica ostala da visi sa ulične govornice koja i dalje prima novčiće... jer ako je koristio kreditnu karticu pretpostavljam da ćemo ga uskoro videti bez kapuljače i u pratnji policije u udarnim vestima. Svojevremeno je kružio vic o istočnoevropskim huliganima koji najpre pozovu lift ili pozvone na interfon, a onda pobegnu. Ovo je podjednako glup koncept zabave.

Aćin o prijemu publike kaže: "Na osnovu onoga što su me nakon projekcije pitali ljudi iz publike zaključio sam da je film prešao "rampu" i pokrenuo mnoge na razmišljanja o tome šta se svima nama uistinu dogodilo tokom poslednjih dvadesetak godina. Mnogi su burno reagovali i na muziku u filmu, što mi je posebno imponovalo s obzirom na to da sam poslednji put potpisao filmsku muziku daleke 2002. godine pa je ovo bio i svojevrsni comeback u to polje, odakle sam se i otisnuo u svet filma pre 18 godina", rekao je na kraju Aćin.
 

Glas Valtera iz Beograda   Gledaoci su toplim aplauzom pozdravili kraj filma, a mnogobrojnim pitanjima posle projekcije naprosto su zasuli reditelja Andreja Aćina. Za dugo druženje nije bilo vremena, jer se nakon "Valtera" davao film sa redovnog repertoara, ali mit o Valteru i filmskom i pravom, istorijskom, nastavio je da živi. Gledaoce je pozdravio i Bata Živojinović (snimljen preko telefona) zaželevši im sve najbolje, i njima i njihovim porodicama, a posebno najmlađima. Bilo je primetno da legenda jugoslovenskog filma otežano govori.