Pljačka pod plaštom Moskve
Ona je optužila direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića da obmanjuje javnost pričom da ima podršku ruske države, već da iza njega stoji lobi koji kontroliše firmu RST.
Prema podacima koje objavila TV B92, posrednik u trgovini gasom firma RST ima samo tri zaposlena, posluje iz prostorija iznajmljenih od Srbijagasa, dok i većinu tehničkih poslova za njihove potrebe radi takođe Srbijagas, kojim upravlja Bajatović. Ovo preduzeće samo na osnovu ugovora o snabdevanju dve srpske fabrike ima čistu mesečnu zaradu od 3,8 miliona dolara, a sav profit firme RST odlazi na račune švajcarskih firmi od kojih najveći deo na račun skrivenih vlasnika.
- Ne znam koje je pravi vlasnik te firme jer čujem da se tu razni ljudi pojavljuju u tim mutnim poslovima. U ceo posao su umešani razni interesni lobiji jer je gas energent na kojem može mnogo da se zaradi. Energetika je sektor u kojem se obrću stotine miliona evra - kazala je Zorana Mihajlović.
- Da bude potpuno jasno, uopšte ne govorim o Jugorosgasu kao posredniku, nego je problem što imamo još jednu posredničku kompaniju RST koja nabavlja gas po veoma niskim cenama, stacionirana je u samom Srbijagasu, a prodaje gas najvećim potrošačima Srbijagasa. Dakle, direktno oduzima 30 odsto tržišta Srbijagasu i zarađuje milione i milione. Ja to onda vidim kao lobi - rekla je Zorana Mihajlović.
Da je Dušan Bajatović moćniji i od Vlade Srbije svedoči i činjenica da Srbijagas ignoriše zaključak vlade od pre šest meseci u kojem se od te državne firme izričito zahteva da izbaci posrednički firmu RST i direktno ugovara snabdevanje gasom dve velike srpske fabrike. To do danas nije sprovedeno.
Podsetimo, Srbijagas je pored posredničke firme Jugorosgas, 2011. godine uveo još jednog posrednika za nabavku gasa od Rusije - firmu Rušian-serbian trading corporation, odnosno RST. Ova kompanija nabavlja gas za potrebe dve srpske fabrike - Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK) Kikinda i Azotaru iz Pančeva, obe u vlasništvu Srbijagasa, na čemu zarađuje milione dolara.
Pumpanje cenaGas koji se iz Rusije uvozi u Srbiju obezbeđuje se na osnovu ugovora između Gasprom eksporta, Jugorosgasa i Srbijagasa. To znači da je Jugorosgas posrednik u uvozu plavog energenta i da zbog toga dobija procenat koji se nadograđuje na osnovnu cenu tog energenta. Jugorosgas je kompanija s mešovitim vlasničkim udelom, ali ruski kapital kontroliše većinu firmi koje su suvlasnici tog preduzeća, dok deo vlasništva pripada Srbiji. Razlog visokih cena jeste taj što je Srbijagas, po nalogu Vlade, postao vlasnik nekoliko preduzeća gubitaša koja su ostala opustošena posle neuspelih privatizacija, a reč je o pančevačkoj Azotari, Agroživu i Srpskoj fabrici stakla. Tim avanturističkim poslovnim poduhvatom ne samo da je opteretio svoje poslovanje, nego je i potpuno besmisleno da preduzeće koje tvrdi da gas nabavlja skuplje nego što ga prodaje i da trpi gubitke zbog neredovne naplate, postane vlasnik firmi u minusu. |
S druge strane, Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, tvrdi da ugovor sa RST korporacijom nije posrednički posao u prodaji gasa, već je reč o "direktnom aranžmanu".
- Ne radi se o prodaji gasa već o uslužnoj preradi gasa koji se plaća robom, to jest proizvodima MSK. S obzirom da su im bilansi loši, a Srbijagas vlasnik, mi smo garant aranžmana. Srbijagas ne može da ima takav aranžman jer cene bi bile više, a pariteti nepovoljni. To je bio jedini način da sačuvamo to preduzeće do boljih dana - naglasio je Bajatović, ali nije objasnio kako je moguće da tek osnovana firma sa svega tri zaposlena, u podstanarskom statusu, kod višedecenijskog ruskog partnera ima bolju poziciju nego sam Srbijagas i u stanju je da obezbedi bolje uslove isporuke.
Država i dalje gubi pareKada je Zorana Mihajlović u svojstvu ministarke energetike ukazala Vladi Srbije na to koliko novca država gubi na poslu s RST, Vlada je 30. aprila donela zaključak da Srbijagas počne sam da zaključuje ugovore sa Gaspromom, ali to do danas nije učinjeno.
|
Bitka za rudnu rentu i posrednike
Ruska strana imala je četiri primedbe na međudržavni energetski sporazumi sa Srbijom, a sve su se odnosile na Ministarstvo energetike Srbije, tvrdi Milan Bačević, ministar rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planiranja Srbije i kopredsednik Komiteta za saradnju sa Rusijom.
Prva primedba je bio dug Srbijagasa od 225 miliona evra za isporučeni gas.
- Predložili smo da dug izmirimo preko Petrohemije, odnosno da prebijemo dugove tako da oni postanu većinski akcionari ove kompanije. Ruski odgovor očekujemo polovinom decembra - kazao je Bačević.
Druga zamerka Rusa odnosila se na određenu imovinu na koju NIS polaže pravo, a koju sada potražuju i Transnafta i Srbijagas.
- Gaspromnjeft smatra da ove firme nemaju prava na tu imovinu. To su parcele, objekti čija vrednost još nije definisana, ali je svakako velika - rekao je Bačević.
Treći problem tiče se dokumenta Vlade Srbije o Strategiji razvoja NIS do 2015. godine, koji je ruska strana u razgovorima u Moskvi ocenila kao mešanje u poslovnu politiku. Dogovoreno je da rešenje nađu ministri energetike Rusije i Srbije.
Štampa kriva za nervozu?!- Predsednik Tomislav Nikolić u Moskvi nije delio packe, niti kritikovao Vladu Srbije, a u štampi je napravljena nervoza koje nije bilo u Moskvi - kaže ministar Bačević. |
Četvrti nesporazum je o sprovođenju sporazuma o gasu, odnosno pokušaja Ministarstva energetike Srbije da ga izmeni na šta, po rečima Bačevića, ruska strana ne pristaje. Objasnio je da se to odnosi na zahteve ministarke Zorane Mihajlović da se poveća runda renta koja se sada tri odsto i izbace posrednici u uvozu gasa iz Rusije u Srbiju - Jugorosgas i RST.
- Upravo je rudna renta osnovna tačka nesporazuma njegovog ministarstva i Ministarstva energetike - objasnio je Bačević.
Rekao je da su tačne tvrdnje ministarke Mihajlović da je rudna renta od tri odsto niska i da na tome Srbija gubi 25 miliona evra godišnje, ali je dodao da, s druge strane, Srbija ne plaća penale za nepovučene količine gasa koji bi iznosili 200 do 300 miliona evra godišnje.