Moj suprug nevin robija na Kosovu!

S druge strane, Zoran, više od dve i po godine nije video svoju decu, i ne zna da li je pritvorenik ili zatvorenik u gnjilanskom zatvoru.

U misiji vladavine prava EU na Kosovu, "Vestima" je rečeno da je "sudsko ročište u vezi sa žalbom održano 25. septembra u Apelacionom sudu u Prištini", ali odluka ni posle više od mesec dana nije stigla do porodice Kolić.
 

Da je kriv ne bi ostao u Dobrotinu - Tog 7. aprila 2011. godine, kada je Zroran uhapšen, grupa policajaca sa maskama je upala kod nas u šest ujutru, bez naloga. Sve su nam ispreturali po kući, čak i flašice sa dečijim sirupom su otvarali. Onda su dva sata čekali da stigne nalog, a zatim su rekli da je Zoran počinio ratni zločin i odveli ga, kaže supruga Danijela Kolić. Ona je ubeđena da je njen suprug nevin. - Da je išta loše uradio, zar bi se posle rata oženio, formirao se porodicu? Zar bi ostao 14 godina da živi na istom mestu, da ima ikakve veze sa ratnim zločinima? On je mogao da ode odavde i promeni posao, ali nikada nije ni pomišljao, priča ona.

- Da nije reč o Zoranu, rekla bih da je čitavo suđenje bilo tragikomedija. Kada je bombardovan zatvor u Dubravi, svi zatvorenici su prebačeni u zatvor u Lipljanu, gde je Zoran bio čuvar i gde je navodno udario čoveka. Na sudu je zaključeno da je taj čovek preminuo od posledica Zoranovog udarca, iako u obdukcionom nalazu koji je stigao iz Beograda piše da je preminuo od posledica ranjavanja gelerom, priča Danijela Kolić, koja odgaja dvoje maloletne dece sa pričom da je tata "na službenom putu".

Ona dodaje da su tokom suđanja, svedoci menjali izjave.

- U prvim izjavama u policijskoj stanici, ime mog muža se nigde ne spominje, a onda se odjednom pojavljuje izvesni J.R. koji živi u Nemačkoj (a koji je takođe bio te 1999. na zatvorskoj kazni, kao i većina svedoka), i tada i ti drugi svedoci menjaju priču, objašnjavajući da su "čuli" od J. R, a neki da su videli da je Zoran nekoga tukao. Ipak, na identifikaciji mnogi nisu mogli da ga prepoznaju. Pojedini svedoci su mog muža čak opisali i kao muškarca starog 40 godina, iako je Zoran tada imao 25. Javni tužilac je sve vreme navodio njihove svedoke na odgovor koji je njima odgovarao, a da sudije na takve stvari nisu reagovale, tvrdi Danijela.

Svedoci odbrane bile su i Zoranove kolege, bivši čuvari zatvora u Dubravi, koji su se iz Beograda uključili video linkom, na koji su, pojašnjava Danijela Kolić, čekali šest meseci.

- Toliko smo čekali da nam se dozvoli da se Zoranove kolege uključe kao svedoci, ali sve što su oni izjavili, niko nije uvažio. I izricanje presude se gotovo nedelju dana razvlačilo i tri puta odlagalo, a onda smo čekali dva meseca da pisano stigne do nas. Pre godinu i po dana smo se žalili, ali i dalje čekamo odgovor, tužna je Danijela.

Navodeći nekoliko snažnih argumenata njegovi branioci su uložili žalbu.

- I tada i sada mislim da je to režirano suđenje. Nadam se da je Apelacioni sud učinio svoje i da će ishod biti povoljan za Zorana Kolića, kaže Živojin Jokanović, advokat Zoranov.

Ne stiže odgovor na žalbu - Sudsko ročište u vezi sa žalbom koju je uložio g. Kolić održano je 25. septembra 2013., u Apelacionom sudu. Pisana odluka će biti dostavljena u bliskoj budućnosti. Kao što znate, mešovito sudsko veće sastavljeno od lokalnih i međunarodnih sudija u Okružnom sudu u Prištini (sada Osnovnom sudu) je proglasilo je Zorana Kolića krivim zbog izvršenih ratnih zločina nad zatvorenicima u lipljanskom zatvoru maja 1999. godine i osudilo ga je na ukupnu kaznu zatvora u trajanju od četrnaest (14) godina. Veće je tada Kolića proglasilo krivim po dve tačke optužnice za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i za protivzakonito posedovanja oružja, zvanično je odgovoreno "Vestima" u misiji Euleks. Na dodatno pitanje - zbog čega odgovor na žalbu i čitav proces u slučaju Zorana Kolića traje daleko duže nego, na primer u slučaju suđenja za slučaj Klečka, nismo dobili odgovor.