Radikali: SB hitno da oslobodi Šešelja
Taj komitet je Savetu bezbednosti uputio zahtev za kontrolu delovanja Haškog tribunala u procesu protiv Šešelja, pred redovno decembarsko zasedanje na kojem će se razmatrati izveštaj predsednika Haškog tribunala Teodora Merona i glavnog tužioca Serža Bramerca. Šarović je rekao da je neophodno da Savet bezbednosti UN hitno reaguje kao kontrolni i nadređeni organ nad radom Haškog tribunala posle gotovor 11 godina "kršenja ljudskih prava Šešelja".
Dodao je da je u pismu naglašeno da je Tribunal na "najgrublji mogući način" u toku postupka kršio osnovna ljudska i procesna prava predsednika SRS i da je on bez valjanog pravnog osnova u pritvoru 11 godina a da mu još nije izrečena ni prvostepena presuda, što je presedan u međunarodnom pravu.
Raspravno veće Tribunala u procesu protiv Šešelja pozvalo je juče optuženog i tužilaštvo da se izjasne o nastavku postupka posle izuzeća sudije Frederika Harhofa. Rok za izjašnjavanje je 14 dana od kada Šešelj bude dobio prevod jučerašnje odluke na srpski jezik.
Po ranijoj preporuci potpredsednika Tribunala Karmela Ađijusa, Šešelj i tužilaštvo bi trebalo da se izjasne "o pitanju da li ponovo saslušati čitav predmet, ili nastaviti postupak sa novoimenovanim sudijom". Šešelju, koji se brani sam, sudi se za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, od 1991. godine do 1993. godine.
U pritvoru Tribunala je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao, čim je objavljena optužnica. Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo 2007. godine, a izvođenje dokaza je okončano prošle godine. U završnoj reči u martu tužioci su tražili kaznu od 28 godina zatvora, a Šešelj je tražio da bude oslobođen.