Ćana: Estrada je puna prevaranata
- Ne želim više da pričam o onome što mi se dešavalo. Rekla sam šta sam imala, a hvala bogu zdravstveni problemi su sad deo moje prošlosti. Neću više o tome što je bilo, idem dalje. Sve što mi se desilo, bila je samo opomena koju sam dobro shvatila i iz koje sam izvukla pouku i samo apleujem na žene - redovno se kontrolišite - kaže Ćana.
Zašto ste otkazali novogodišnju tezgu?
- Nije baš da sam je otkazala iz čista mira. Dobila sam poziv da u novogodišnjoj noći pevam u Nemačkoj. Prihvatila sam, pod uslovom da polovinu honorara dobijem unapred, kao garanciju da se radi o ozbiljnom dogovoru. Poučena gorkim iskustvima odlučila sam da ne idem nigde bez pola honorara. Čovek sa kojim sam se dogovarala, rekao je da nema problema. Ali, dani su prolazili, a od uplate nije bilo ništa.
Glava u torbi- Nedavno sam se vraćala iz Slovenije sa kolegama Marom i Lolom, koji je vozio, a ja sam zatvorila oči i ćutala. Kad sam otvorila oči, ostala sam u šoku, videvši deo autobusa kraj sebe. Samo sam nesvesno stavila ruke preko glave. Dok smo obilazili autobus, otvorila su se vrata levog, bočnog gepeka i samo čudom smo izbegli da ne udarimo u njih. Falilo je još jedino da koferi počnu da ispadaju pravo na nas! Čudom smo izbegli katastrofu koja je mogla da nas snađe, ni krive, ni dužne. Nama, pevačima, glava je stalno u torbi - kaže Ćana. |
Da li vam je dao bilo kakvo obrazloženje?
- Svakog dana mi je pričao različite priče. Jednog dana nije radila banka, pa neki drugi, treći razlozi... I ko zna koliko dugo bi se ta situacija rastezala da nisam postavila rok od 20 dana. Pošto od novca nije bilo ništa, čoveku sam rekla da nema ništa ni od posla, a sebi sam rekla: "Bravo, Ćano!" Pa šta ako je dogovor otpao? Nije kraj sveta! Nekada sam se užasno nervirala zbog takvih stvari. Ne samo jer ostajem bez tezge, već i zbog ljudske neodgovornosti, neprofesionalnog ponašanja, bezobrazluka. Ali, više me takve stvari ne dotiču.
Svi kažu da je estrada puna prevaranata...?
- Muljatora, prevaranata, mešetara koji pokušavaju da se ogrebu, prevare, ušićare ima koliko hoćeš. Ali, više me nije briga za to. Sad u životu imam druge prioritete. Najvažniji su mi zdravlje i sreća moje porodice. Ja sam skupo platila ceh jurcanju i nerviranju. Neću više da maltretiram sebe, ne moram da radim svaki vikend, nije kraj sveta ako ne pevam non-stop. Kad čovek upadne u mašinu, život mu se pretvara u termine, gubi se osećaj i život prosto prolazi pored vas.
Šta vas je nekada najviše nerviralo?
- Dešavalo mi se da me neko pozove na tezgu, baš na dan za koji sam imala nekoliko poziva. Prihvatim a od te tezge ne bude ništa, pa onda hoću da se pojedem od muke što sam izabrala pogrešnu tezgu i što nisam otišla na neko drugo mesto. Više ne marim za takve stvari. Ako mi se posao izjalovi, umesto da jadikujem, ja sam presrećna zbog divnog dana koji mogu da provedem sa porodicom. Sve što se tiče materijalnog više me ne dotiče.