Strepimo za život i imovinu

Pucao na policiju: Sprovođenje Dragomira Minića

Dragomir je u Nemačkoj proveo više od tri decenije, s mukom stečeni novac uložio u kuću u rodnom selu i kao devizni penzioner sasvim lepo živeo, ali je često bio na meti pljačkaša. Crne hronike medija beleže i druge brojne primere nasrtaja na povratnike, koje lopovi neretko presreću znajući da imaju malo dublji džep i upadaju i pljačkaju njihove kuće. Sagovornici Vesti" iz dijaspore ne kriju da ih takve informacije o kojima čitaju u našem list ne ostavljaju ravnodušnim.

- Mislim da svako od nas u dijaspori strepi, kako onaj kome se već desilo da bude opljačkan, tako i oni koji nisu jer niko nije siguran da mu se to neće desiti. Država i policija bi trebalo da odrade svoj posao jer se zna ko pljačka. U većini slučajeva su to organizovane kriminalne grupe, na šta ukazuje činjenica da su njihova meta uglavnom kuće dijasporaca - kaže Đuro Plavšić, preduzetnik iz Berlina.

Nije toga bilo u Titovo vreme

Žika Nikolić, iz Topolnice kod Donjeg Milanovca, u Parizu živi od 1976. godine, veli da je došlo takvo vreme da se u otadžbini moramo plašiti i za život i za imovinu.
- Nije toga bilo u Titovo doba, bili su drugačiji zakoni, oštriji, ljudi su se više poštovali, moral je bio čistiji. Danas je Srbija osiromašena, lopovske bande se množe, a važi deviza da se ne mora raditi da bi se zaradilo.

On navodi primer poznanika, kome su dva puta ispraznili kuću i odneli čak i tepihe, što znači da su došli kamionom, a nemoguće je da to niko nije video i da se ništa o tome ne zna.

- Jednom prijatelju su ukrali automobil ispred kuće i rečeno mu je - ako je auto u Srbiji - da će ga dobiti natrag. Posle je saznao da su auto ukrali Legijini ljudi. Meni su pre više godina dva puta pokušali da ukradu auto ispred kuće, ali sam uspeo to da sprečim - ističe Plavšić.

Naš sagovornik ukazuje da pljačkanje imovine dijasporaca stvara veoma loš imidž i među dijasporcima i među građanima u domovini.

- Država zato treba da se posebno pozabavi ovim problemom i da dijaspori stavi do znanja da je sigurna i zaštićena u Srbiji. Ne mogu da prihvatim da se to ne može. Država ima snagu i moć, ali izgleda nema dovoljno volje - zaključuje Đuro Plavšić.

Momčilo Zarić iz Herisaua u Švajcarskoj bio je i sam žrtva pljačkaša.

- Meni su pre neki dan razbili kuću i sada zaista brinem kako da se vratim u rodno Mokranje. Dole imam majku, koja je dugo radila u Nemačkoj, i sada razmišljam da je dovedem da živi sa mnom u Švajcarskoj. U Srbiji se opasne stvari događaju. Prevladala je droga i nemaština, ljude ubijaju za 100 evra, a kad ti upadne u kuću, ne smeš da ga biješ ili pucaš u njega jer odmah ideš u zatvor, a oni šetaju slobodno i operišu po selima i gradovima - žali se Zarić i ističe da policija stupa u akciju tek kad nekoga ubiju.
On situaciju u otadžbini opisuje kao "stravu i užas".

Važna uloga komšija

Đuro Plavšić kaže da kad je u pitanju pljačka imovine dijasporaca reč o organizovanom kriminalu i da je žalosno što se to dešava u domovini.
- Većinom se krađe dešavaju lokalno, lopovi do informacija dođe preko poznanika ili prijatelja. Niko neće doći iz Beograda u Niš da opljačka nekome kuću! Uloga komšija je zato veoma bitna, u stvari, ona je najbitnija.

- U inostranstvu sam više od 20 godina i stekao sam nešto mukotrpnim radom, a sada kad treba da se vratim neko dolazi da mi to uzme jer mu treba za "dozu", a on ceo život nije radio ništa.

Jovan Bajić iz Minhena kaže da se uglavnom oseća sigurno kada ode kući u Vrdnik, ali veli da ima malo i nelagode jer kad se u dvorištu vidi nemački auto, ko zna kako će to neko shvatiti.

- Sigurno ima i onih koji misle da ja imam neke velike pare. Do sada nisam imao nikakvih problema jer mi na kuću dok sam u Nemačkoj paze komšije. Jasno mi je da mnogi ljudi u Srbiji žive teško i da ima i onih kojima "padne mrak" na oči i ne razmišljaju kako je nešto zarađeno, uz koliku žrtvu i rad - kaže Bajić.

Zlatiboru Živanoviću iz Beča nije svejedno kad čuje za slučajeve poput Kraljeva i treba da putuje u rodni kraj.

- U mom mestu, Donje Jarošica kod Rače, do sada nisam imao problema, ali jednom komšiji zapalili su kuću dok je u njoj bio. Brinem za svoju decu jer je poznato da u selima ima više droge nego po gradovima.

Svetislav Vojinović, takođe iz Beča, ističe da se plaši za svoje dete i sa žaljenjem konstatuje da je za njega bezbednije u Austriji nego u Srbiji, ali mu je u otadžbini lepše.

Ne živim u dvorcu

Momčilo Ceković iz Kragujevca, koji 45 godina živi u Francuskoj, jedan je od retkih sagovornika "Vesti", koji kaže da se ničega ne plaši.
- Kakav bi mi život bio kad bih živeo u strahu? Imam nekretnine u otadžbini, gotovinu ne držim kod kuće, a i ne živim u dvorcu. Volim da dođem u maticu i uvek mi je dobro - naglašava Ceković i u šali dodaje da je vojvoda, da ga u otadžbini čeka uvek "crven tepih" i da mu je uvek dobro.

Krali mi mašine iz dvorišta

- U Maloj Drenovi kod Trstenika imam kuću u kojoj danas žive moji roditelji. Do sada nije bilo provala u kuću, ali iz dvorišta je odneto nekoliko mašina. Kad boravim kod roditelja osećam se potpuno sigurno jer moja kuća je u mirnom kraju, nije upadljiva ni veličinom ni izgledom. Znam jedino da je bilo slučajeva da su Rumuni, koji su radili u nekim porodicama, dolazili i provaljivali u kuće i krali robu, ali ne u mom selu - veli Slobodan Glišić iz Nirnberga, u Nemačkoj.

Brinem zbog starih roditelja

- Dolazi zima, a u Srbiji, gde vlada sve veća kriza, neki ljudi nemaju ni za hranu i ogrev, pa su sve učestalije krađe i obijanja kuća. To se ranije dešavalo i roditeljima moje supruge, koji su takođe radili u Nemačkoj, pa su morali da ugrađuju alarm u kuću. Otkako su u penziji, oni ostaju sve duže u Srbiji, pa čak neće ovde ni da prezime jer strahuju od lopova, a nemaju kome da ostave ključeve da im pripazi na kuću. Naravno da i ja strahujem za moje roditelje koji su stari jer nikada se ne zna šta je nekome u glavi i da li će da pomisli kako imaju para zato što im je sin u Nemačkoj - kaže Milan Grujić iz Berlina.

Žalosno šta nam se dešava

- Zaista je žalosno šta se to dešava u Srbiji. Najgore je još što se po selima pojavila i droga među mladima, a policija ništa ne preduzima, iako znaju ljude koji se time bave - ističe Grujić.

Za naš list on je ispričao kako mu se majka žalila na krađu suvog mesa u pušnici i na tavanu, pa čak i meso iz zamrzivača kod jedne žene koja u to vreme nije bila u kući.

- Jedna starija žena iz sela je preko vikenda otišla kod ćerke u grad i lopovi su ušli u njenu kuću i opljačkali je usred bela dana. Zbog toga najviše strahujem za moje roditelje i stalno ih opominjem da paze šta i kome govore. Kod mene u selu ima mnogo ljudi iz dijaspore i svi oni strahuju za svoju imovinu. Ključeve ostavljaju rođacima da ih svakodnevno obilaze, a neki čak plaćaju ljude da im pripaze na kuće, pa čak i da im nahrane psa u odsustvu. B. B.