Ponosni smo što smo Cigani

- Pošto smo izveli našu kompoziciju ostali smo na sceni iščekujući završnicu i poslednja tri minuta brzog glasanja. Tada su gledaoci svojim pozivima na otvorene telefonske linije glasali kako za nas, tako i za drugog superfinalistu, Austrijanca Tomasa Davida. Na bini je bila gužva i velika buka, tako da nismo čuli šta ko priča, niti šta je kazao gospodin Rap. A, i da jesmo njegova izjava nas ne bi demoralisala, jer veoma dobro znamo ko smo, šta smo i odakle smo - kaže Darko Piler za "Vesti". On ističe da su imali veliku podršku ostalih članova žirija, pogotovo poznatog repera Zida i balerine Karine Sarkisove.
 

Stariji i ozbiljniji Gde vam je bilo teže - u Ja imam talenat ili Velikoj šansi? - Koncept takmičenja je veoma sličan, ali svako nadmetanje doživljavamo na svoj način. Pobedili smo u Srbiji, tada smo bili mlađi četiri godine, sve nam je bilo čudno što se dešava oko nas. U Šansi smo znali mnogo toga vezano za takmičenje. Iako nismo pobedili, ovaj uspeh u Austriji kao strancima nam izuzetno prija i znači. Sada smo i stariji, pa sve prihvatamo ozbiljnije i razumemo drugačije - kaže Darko.

Kako ste se osećali kada ste saznali šta je rekao Peter Rap?
- Mi smo kasnije čuli o svemu, ali to nismo doživeli kao neki skandal. Verujte, veoma smo srećni našim plasmanom. Od nekoliko hiljada kandidata koji su se prijavili za ovo takmičenje, mi smo uspeli da stignemo do samog kraja. To je ogroman uspeh, pogotovo što u Austriji živimo i školujemo se tek treću godinu. Pobeda nam je za malo izmakla, ali nismo zbog toga razočarani. Skrenuli smo pažnju austrijske javnosti na sebe, što se vidi ne samo po komplimentima i pristiglim pohvalama, nego i po brojnim angažmanima koje dobijamo u poslednje vreme.
 

Da li ste u Austriji imali bilo kakvih neprijatnosti zbog toga što ste Romi iz Srbije?
- Nikad ni u Srbiji, ni u Austriji gde se mnogo vodi računa o nacionalnim manjinama. Odlično su nas prihvatili kolege, profesori, komšije. Srećni smo što imamo priliku da se muzički usavršavamo i što se obično vraćamo sa takmičenja sa nagradama i peharima, kao pobednici, a to nam je važno, jer i na taj način opravdavamo ukazano poverenje. Brojni Austrijanci su nas podržavali tokom takmičenja Velika šansa, pisali nam, javljali se preko Fejsbuka i hvala im na tome. Komentari Petera Rapa izazvali su lavinu negodovanja u Austriji i umesto nas, oni su bili uvređeni, pogođeni, iznenađeni, pa su reagovali i bunili se.
 

Vređa li vas ukoliko vas neko nazove Ciganima?
- Nema razloga, mi smo ponosni na to! Kada bi nas neko pitao šta bismo voleli da budemo u sledećem životu, rekli bismo - Cigani! Nikada nas naša nacionalnost nije opterećivala, najvažnije je da smo čestiti i pošteni, a Bog nam je dao i muzički talenat. Inače, Zido je, reper iz žirija, polu-Rom. Njegov otac je Nemac, a majka je "naša", Ciganka.
 

Od klasike do Cece - Kao drugoplasirani u Velikoj šansi nismo dobili nikakvu novčanu nagradu, ali usledili su brojni pozivi za koncerte. Očekuju nas nastupi u Lincu, Gracu, sviraćemo na otvaranju tržnog centra u Gerasdorfu, a za novogodišnji doček u Štegersbahu. Moramo svakodnevno da vežbamo zbog ispita, ali i takmičenja koja su pred nama. Danijel se baš sprema za Svetski kup harmonikaša koji će se održati u Beču - kaže Darko Piler i otkriva. - Najviše slušamo klasičnu muziku, ali volimo i džez, argentinsku muziku, jer svi obožavamo tango, kao i naše narodnjake. Omiljeni pevači su nam Snežana Đurišić, Šaban Šaulić, Ceca Ražnatović, kao i mnogi izvođači ciganske muzike, koji su baš za merak.